Boja jezika otkriva zdravstvene probleme

Promjene u nijansama boje jezika mogu uzrokovati kava i vino, ali treba imati u vidu da su često one, zapravo, znak nedostatka vitamina, infekcije ili žgaravice.

Žuti jezik znak je infekcije
Jezik najčešće požuti od napitaka kao što je kafa, ali može biti posljedica loše higijene kao i žgaravice. Žuta boja može ukazivati na infekciju u organizmu.

Tamna boja ukazuje na lošu cirkulaciju
Tamno ljubičasta boja jezika može biti znak loše cirkulacije i visokog nivoa holesterola u krvi. Najčešće je posljedica loše prehrane i nedovoljno vježbanja, a kao posljedica loše cirkulacije javljaju se depresija i nedostatak energije.

Svijetlocrvena boja jezika označava manjak vitamina B12
Ako prirodno ružičasta boja jezika odjednom postane svijetlocrvena, to može ukazivati na manjak vitamina B12. Taj vitamin je neophodan za crvena krvna zrnca koja organizam hrane kisikom pa njegov nedostatak može uzrokovati neurološke probleme.Upravo zbog toga preporučuje se unos više namirnica bogatih vitaminom B kao što su meso, tunjevina, losos i mliječni proizvodi koji će zadovoljiti dnevni unos.

Bijela boja upućuje na gljivičnu infekciju
Bijela boja jezika može upućivati na gljivičnu infekciju kandidom, ali i na autoimunu bolest vitiligo. Riječ je o ograničenoj depigmentaciji koja se najčešće javlja na rukama, stopalima, licu i jeziku. Infekcija candidom najčešće je posljedica dužeg uzimanja antibiotika, ali javlja se i zbog pada imuniteta.

(NN/wall.hr)

Paradajz: Čuvar zdravlja i mladosti

Paradajz je porijeklom iz Srednje i Južne Amerike, a bio je kultivisan još za vrijeme vladavine Asteka i Inka. U Evropu je prvi put donesen na područje Španije i Portugala krajem 15. vijeka.

Zbog svoje energetske, hranjive i ljekovite vrijednosti postao je omiljena salata, hrana i preliv. Danas čini osnovu mediteranske kuhinje, jer se odlično slaže s brojnim jelima s tjesteninom, rižom, sirevima, jajima, mesom i ribom. U ponudi su brojne vrste, poznate kao volovsko srce, kruškasti paradajz, paradajz bez sjemenki, sitni paradajz u grozdu, žuti i zeleni paradajz, jabučar... Paradajz je sezonsko povrće od maja do oktobra, ali zahvaljujući plastenicima i staklenicima može da se nađe tokom cijele godine.

Njegova crvena boja potiče od likopena, koji je karotenoid s posebnim antioksidansnim svojstvima. Bori se protiv slobodnih radikala štiteći kožu, zbog čega je za vrijeme sunčanja poželjno jesti što više ovog povrća. Ustanovljeno je i da je djelotvoran u prevenciji tumora prostate, zbog čega muškarci naročito treba da ga jedu.

Paradajz je bogat i bjelančevinama, beta- karotenom, biljnim mastima, vitaminima A, B, C, D, K, a od minerala gvožđem, kalijumom, kalcijumom, magnezijumom, natrijumom i fosforom. U zavidnim količinama sadrži i lutein, mineralne soli, kofeinsku, hlorogensku i ferulinsku kiselinu, flavonoide, kao i brojne druge korisne sastojke. U manjim količinama sadrži i rijetke minerale bakar, mangan, bor i kobalt.

Kao niskokalorična namirnica odlično se uklapa u dijetalni jelovnik za one koji žele da smršaju, a preporučuje se i za jačanje odbrambenog sistema organizma. Zapravo, paradajz sadrži dosta ljekovitih materija zahvaljujući kojima i ima antioksidansno i antiseptično dejstvo, dobar je čistač organizma i diuretik. Pokazao je djelotvornost i u liječenju čireva, bubuljica, kao i pojedinih kožnih oboljenja.

LJEKOVITA SVOJSTVA PARADAJZA
Protiv raka

Paradjaz, kako je već pomenuto, je veoma bogat likopenom i to ga čini odličnom preventivom za nekoliko vrsta kancera, kao što su rak dojke, rak pankreasa, rak crijeva i prostate. Kada je riječ o ovim opakim bolestima za prevenciju se preporučuje jedna čaša soka od paradajza na dan. Tako mala količina bogata mnogim mineralima i vitaminima dovoljna je da sačuva organizam od svakakvih neželjenih dejstava, koja dovode do pojava najopakijih bolesti. Količina od 500 ml soka ovog povrća biće dovoljna da snabdije organizam dovoljnom količinom likopena.

Za bolji vid

Paradajz je takođe poznat po činjenici da će znatno poboljšati vid. On u velikoj mjeri sadrži vitamin A, koji pospješuje i poboljšava vid. Isto tako ovaj vitamin će spriječiti mnoga oštećenja vida, kao i degeneraciju. Postoje naučna istraživanja koja potvrđuju činjenicu o poboljšanju vida. Vid se osobama koje su svaki dan pile po čašu paradajza poboljšao za 40 odsto, dok to kod onih što ga nisu konzumirali nije bio slučaj.

Bolji kvalitet krvi

Kada se govori o kvalitetu krvi moraju se spomenuti gvožđe, kalijum, vitamin A i vitamin C. Zanimljivo je da je paradajz bogat svim ovim mineralima i vitaminima te je na taj način veoma blizak prijatelj čovjekovoj krvi i može joj donijeti samo dobra. U velikoj mjeri ona će biti poboljšanog kvaliteta ako se u svakodnevnu ishranu uvrsti ovo vrsno povrće.

Zdravo srce

Opšte je poznato da je crveni paradajz veoma bitan za kardiovaskularne probleme, opet iz razloga što u sebi sadrži veliku količinu likopena, koji je veoma važan za dobar rad srca. Bilo da je paradajz koristi u ishrani svakodnevno ili u vidu soka, sniziće se nivo lošeg holesterola u krvi, to je sigurno, kao i triglicerida. Na taj način postignuće da se ne talože nepotrebne masti u krvnim sudovima. Znači, za zdravo srce i sprečavanje kardiovaskularnih oboljenja jako je važno svakodnevno se družiti s ovim ukusnim povrćem.

Poboljšava probavu

S obzirom na to da je odličan u detoksikaciji organizma, paradajz će u velikoj mjeri uticati i na rad crijeva i organa za varenje. Da bi probavni sistem čovjeka ostao vitalan i zdrav potrebno je unositi svakodnevno paradajz putem hrane. U ovakvim slučajevima putem hrane je čak i efikasnija varijanta od soka. Ovo povrće pomoći će i kod zatvora i kod dijareje, a to će postići prvenstveno zato što je nenadmašivi antioksidant.

ZANIMLJIVOSTI

1. Do 17. vijeka paradajz je nazivan ljubavnom jabukom, pošto se vjerovalo da ima afrodizijačka svojstva.

2. Italijanski naziv za paradajz je pomodoro, što u bukvalnom prevodu znači - zlatna jabuka.

3. Vrhovni sud SAD donio je 1887. godine presudu prema kojoj se paradajz deklariše kao povrće, iako je sudeći prema botanici - voće. Razlog za to bila je taksa koju je država naplaćivala na povrće.

4. Paradajz je zvanično povrće američke države Nju Džerzi, a zvanično voće države Ohajo.

5. "Znanje je znati da je paradajz voće, mudrost je ne staviti ga u voćnu salatu", rekao je britanski novinar i muzičar Majls Kington.

6. Kečap od paradajza je zvanično dozvoljena hrana na Međunarodnoj svemirskoj stanici.

7. U Velikoj Britaniji postoji konferencija o paradajzu, koja se održava već 20 godina.

Izvor:Nezavisne

Aspirin od 100 mg samo za one do 70 kilograma težine

Istraživanje je dokazalo da je za preventivno djelovanje aspirina ključno doziranje i da teži ljudi moraju uzimati više od 100 mg aspirina.

Preventivni učinak aspirina ovisi o njegovoj dozi, odnosno o težini pacijenta, utvrdilo je prvo takvo istraživanje koje se bavilo učinkom aspirina s obzirom na težinu pacijenta, prenosi vecernji.ba.

Učestala preporuka i praksa o preventivnom uzimanju acetilsalicilne kiseline istraživanjem Petera Rothwella i saradnika dobila je sada važan element i konkretnu uputu: do 100 miligrama aspirina dnevno kao prevencija kardiovaskularnih bolesti funkcioniše samo u ljudi do 70 kilograma težine.

Za one sa 70 kilograma i više takav učinak, utvrdili su ovim radom, imaju samo doze od oko 300 miligrama aspirina dnevno.

Slična je interakcija uočena i za kolorektalni rak i krvarenje.

Analiza implicira da doza aspirina prilagođena težini može znatno unaprijediti učinkovitost aspirina.

"Niska doza aspirina smanjila je kardiovaskularne procese 23 odsto kod ljudi do 70 kilograma u usporedbi sa smanjenjem od tek 12 odsto u cjelokupnoj populaciji u kojoj težina nije uzeta u obzir", stoji u istraživanju koje je objavio naučni časopis Lancet.

U svom su radu analizirali devet istraživanja aspirina kao prevencije kardiovaskularnih problema i četiri rada o aspirinu kao sekundarnoj prevenciji moždanog udara. Procjenjuje se da milijardu ljudi dnevno u svijetu preventivno uzima aspirin.

Izvor:Nezavisne

15 razloga zbog kojih morska so može da zamijeni šaku tableta

Morska so ima terapeutska svojstva, dobra je za zdravlje, za kožu i kosu. Postoji mnogo načina kako možete da je konzumirate.

Morska so nastaje prirodnim procesima isparavanja slane vode, pri čemu svi njeni sastojci ostaju očuvani.

Najveća razlika između morske i kuhinjske soli je u tome što kuhinjska so, sušenjem na više od 650 stepeni Celzijusovih, mijenja svoju hemijsku strukturu, pa ne sadrži potrebne elemente i minerale kao prirodna, piše Zadovoljna.

Morska so sadrži preko 80 hemijskih elemenata, počevši od natrijum-hlorida, preko kalijuma i magnezijuma, do mangana, pa tako ima višestruko dejstvo na ljudski organizam i telo.

Predstavaljamo vam 15 načina na koje možete da upotrijebite morsku so:

1. Morska so ima alkalizaciono dejstvo, koje pomaže u balansiranju nivoa kiseline u tijelu, pa tako eliminiše potencijalne rizike fatalnih bolesti.

2. Može da ojača imuni sistem, pa organizam postaje otporniji na razne autoimune bolesti, grip i alergije.

3. Morska so povoljno djeluje i na kardiovaskularni sistem. Naučnici su dokazali da redovno uzimanje morske soli rastvorene u vodi može znatno da smanji nivo lošeg holesterola u organizmu. Takođe, održava krvni pritisak pod kontrolom i normalizuje rad srca.

4. Metabolički poremećaji, poput dijabetesa, mogu uspješno da se tretiraju i liječe morskom solju, jer ona pomaže smanjenju nivoa šećera u krvi.

5. Više od 20 odsto natrijuma u našem tijjelu akumulira se u kostima, koje se, pak, oštećuju usled nedostatka minerala u krvi i tjelesnim tečnostima. Dodavanjem morske soli u ishranu možete da izbjegnete i usporite osteoporozu, koja se manifestuje smanjenjem gustine kostiju zbog nedostatka kalcijuma.

6. Morska so je korisna i za disajne organe, a minerali, oligoelementi i strukturni dijelovi algi koje sadrži morska voda pomažu kod oporavka sluznice. Morska voda ima blago antiseptičko i antibakterijsko dejstvo, što se pripisuje jonima kalcijuma i magnezijuma koji se u njoj nalaze.

7. Ona je dobar izvor kalijuma, koji olakšava funkcionisanje mišićnih vlakana, pa tako blagotvorno djeluje i na grčeve.

8. Morska so se smatra prirodnim pročišćivačem krvi, djeluje kao antioksidans i uništava slobodne radikale. Magnezijum omogućava efikasno djelovanje antioksidansa. Tako da morska so omogućava detoksikaciju ćelija kože, apsorbujući sve otrovne materije iz njih.

9. Kako so izvlači toksine iz tijela, koža postaje meka i zdravija. Zato kupke sa morskom solju mogu da poboljšaju njen tonus. Takva kupka će podstaći lučenje suvišne vode iz kože i vezivnog tkiva, čime se sprječava nakupljanje suvišne tečnosti, pa koža postaje čvršća, glatkija i zdravija.

10. Morska so je puna vitamina i minerala od vitalne važnosti za pravilnu ishranu ćelija kože. Te hranljive materije mogu da poboljšaju razmjenu materije i energije, održavaju tkivo hidriranim, podstiču cirkulaciju na samoj površini kože, kao i da povećaju snagu ćelijske membrane.

11. Kalcijum u morskoj soli pomaže u čišćenju začepljenih pora na koži.

12. Morska so je idealna kao prirodni piling kože, jer njena tekstura pomaže pri uklanjanju mrtvih ćelija kože.

13. Ona je prirodni lijek za masnu kosu. Morska so može da apsorbuje višak ulja iz pramenova, čineći ih glatkim.

14. Uz pomoć mnogih minerala, prisutnih u morskoj soli, kosa dobija željeni volumen. Ona može da pruži dovoljno hranljivih materija folikulima, koje čini mekšim.

15. Morska so je izvrsna i u borbi protiv peruti. Djeluje direktno na kožu i sprječava njenu suvoću.

(B92)

Loša ishrana i alkohol nisu jedini uzroci srčanih problema

Svi već znamo da nedostatak vježbanja, loša ishrana, pušenje i alkohol mogu da dovedu do srčanih problema. Novo istraživanje je pokazalo da je i buka važan činilac u razvoju takvih teškoća.

Ljudima koji su izloženi buci povećan je rizik za razvijanje najčešće srčane aritmije, fibrilacije atrija (treperenje pretkomore), zaključili su naučnici Univerziteta u Maincu. Zvuk aviona je među onima koji najviše uznemiravaju.

Studija sprovedena na više od 15.000 ljudi koji su bili izloženi različitim vrstama buke tokom dana i noći pokazala je da je do 23 odsto osoba patilo od aritmije usljed ekstremne buke. Bez buke, ta je brojka bila manja za osam odsto.

Uz puteve, železnice i buku komšiluka, buka aviona je uvršćena u one koje najviše uznemiruje ljude. Buka aviona danju je bila posebno uznemirujuća za 84 odsto, a noću 69 odsto ispitanih u istraživanju.

Prethodne studije pokazale su da jedan do tri odsto ljudi pati od fibrilacije atrija.

''Ovo je zato što se izgledi za pojavu srčane aritmije povećavaju s godinama'', rekao je kardiolog Tomas Munzel.

Na početku studije, prije 10 godina, učesnici istraživanja su imali između 35 i 74 godine i tokom studije su postali ranjiviji, objasnio je Munzel.

(b92)

Hrana koju treba da izbegavate u vrelim danima

Šta to nikako ne biste smeli da jedete tokom tropskih vrelina?

Previše začina

Začinjena hrana je ukusnija, ali za vreme velikih vrućina nije baš preporučljivo da se koriste začini, jer je poznato da oni, osim što nose ukus, umeju da poprilično zagreju telo ubrzavajući metabolizam, a što će prouzrokovati da češće osećate glad.

Meso

Izbegavajte da jedete meso leti. Ukoliko možete da se suzdržite od roštilja, uradite to, jer preterano konzumiranje mesa leti može da izazove prekomerno znojenje, ali i probleme s varenjem.

Brza hrana

Ovakva ishrana nije uopšte preporučljiva, a posebno ne za vreme velikih vrućina, kada može samo da vas nadima, izazove probleme s varenjem i doda vam koji centimetar više, što vam leti nikako ne treba.

Sosevi

Poznato je da su sosevi izuzetno kalorični. Najbolje je da ih za vreme letnjih vrućina izbegavate, ali ukoliko im ne možete odoleti, onda je najbolje da ih sami pripremate, jer jedino tako znate šta ste od sastojaka stavili.

Izvor:B92

Da li je žuti šećer zaista zdraviji od bijelog?

Ako je smeđe, onda je i zdravije? Za razliku od brašna i pirinča, za šećer to ne važi. Iako je ponekad jako skup, smeđi ili žuti šećer ne treba smatrati zdravijom alternativom.

Količina kalorija i ugljenih hidrata u žutom šećeru nešto je manja nego u bijelom kristal šećeru, ali žuti šećer još može imati značajan uticaj na nivo glukoze u krvi. Ako ga konzumirate u velikim količinama, može izazvati porast šećera u krvi ili hiperglikemiju. Dakle nije za dijabetičare koji moraju da izbjegavaju epizode hiperglikemije koliko je god moguće.

Zašto je smeđ?

Žuti šećer boju duguje melasi koja ostaje, tj. koja se dodaje tokom obrade (zavisno od proizvođača). Žuti šećer je u najboljem slučaju tek delimično rafinisan, a često jednako rafinisan kao kristal šećer. Međutim, melasa mu daje jedinstven ukus i svojstva za kuvanje. Melasa je gusti, slatki tamnosmeđi ili tamnozeleni sok koji je nusproizvod, tj. ostatak nakon kristalizacije u postupku proizvodnje šećera od šećerne repe ili šećerne trske.

Šta sadrži?

Zbog dodatne melase, žuti šećer ima nešto veći sadržaj vlage od bijelog kristal šećera. Prisutnost vlage daje mu jedinstvenu teksturu, ali vlaga ne pomaže u smanjenju broja kalorija i ugljenih hidrata. Jedna kašika žutog šećera još sadrži oko 60 kalorija i 15 grama ugljenih hidrata, u suštini isto kao kristal šećer.

Uobičajene zamke

Kao i kod bilo kog unosa ugljenih hidrata, unos žutog šećera treba pažljivo odmjeriti. Lako je unijeti previše žutog šećera, pogotovo kad ga dodate u druge namirnice. Na primjer ako za doručak pojedete šoljicu kuvane kaše, unijećete 30 grama ugljenih hidrata. Dodavanjem dvije kašike žutog šećera udvostručiće se ukupna količina ugljenih hidrata na nevjerovatnih 60 grama.

Hranljive materije

Naučni rezultati ne podržavaju ideju da je žuti šećer bitno hranljiviji od bijelog kristal šećera. Iako melasa ipak sadrži neke minerale i elemente u tragovima, količina melase koja se dodaje u žuti šećer nije tako velika da bi donijela velike prehrambene koristi. Dakle kod konzumiranja žutog šećera treba paziti na količinu.

(b92)

Koliko je voća dosta?

ŠTO više voća i povrća, osnovna je preporuka stručnjaka za ishranu, ali koliko voća zaista smemo da jedemo? Stiv Džobs, suosnivač kompanije "Epl", bio je poznat po svojoj ishrani koja se bazirala na voću, verujući da ono čisti njegovo telo od štetnih toksina. Glumac Ešton Kučer, koji je prihvatio Džobsovu dijetu s voćem, na kraju je završio u bolnici zbog problema s pankreasom. To navodi na sumnju da li je zaista dobro da jedemo mnogo voća.- Glavna zabrinutost kod preteranog unosa voća je prirodni šećer. Iako voće uglavnom sadrži dosta šećera, istraživanja konstantno povezuju konzumaciju celog ploda sa smanjenim rizikom za razvoj gojaznosti i drugih metaboličkih bolesti - rekao je doktor Robert Lustig, autor knjige o ishrani pod nazivom Fat Chance.

Voće takođe sadrži i druge sastojke koji ublažavaju rizik od većeg unosa šećera, navodi "Tajm". Kako objašnjava dr Lustig, ono sadrži rastvorljiva i nerastvorljiva vlakna. Zajedno, te dve vrste vlakana formiraju neku vrstu rešetke u unutrašnjoj strani duodenuma u tankom crevu. "Rešetka" sprečava da se znatan deo šećera voća apsorbuje ranije tokom procesa varenja.

- Poput zaustavljanja talasa cunamija, praveći podvodni zid, ova barijera ograničava apsorpciju šećera tako da ne opterećuje jetru - objašnjava dr Lustig.

Osim što pomaže u kontroli apsorpcije šećera iz voća, kombinacija rastvorljivih i nerastvorljivih vlakana iz cele voćke takođe podstiče varenje.

- Vaše crevo signalizira mozgu da ste siti kada ono što ste pojeli napuni vaš treći deo tankog creva - ileum. Tada vlakna pomažu molekulima hrane da popune brže ileum, zbog čega ćete se brže osećati sitim u odnosu na to kada biste jeli hranu bez vlakana - rekao je dr Lustig.

Ipak, preterana konzumacija voća, upozorava ovaj stručnjak, ima svoje loše strane. Preveliki unos svežeg voća može da izazove dijareju.

Izvor:Vecernje Novosti

Kičmu treba čuvati dok je zdrava

ZGLOBOVI i ligamenti, kao delovi kičmenog stuba, tokom starenja gube na pokretljivosti i dolazi do degenerativnih promena. Kada počnu bolovi i pokretljivost se smanji, znači da je spondiloza "uzela maha" i da je terapija pod nadzorom lekara neophodna, kako bi se izbegla potpuna nepokretnost kičme i kompleksan operativni zahvat.Iako sa starenjem neizbežno dolazi do degenerativnih procesa, svakodnevno izlaganje kičmenog stuba prekomernim zahtevima može znatno da ubrza oštećenje. Nakon 50. godine nepravilni položaji kičme "dolaze na naplatu" i rezultiraju trajnim promenama, gubitakom elastičnosti ligamenata i okoštavanjem.

- Slabinski deo nosi najveći deo tereta tela, pa je spondiloza na tom mestu najčešća. Drugo kritično mesto je vrat. Promene mogu da nastanu i na manje pokretnim delovima kičme, ali posledice su manje ozbiljne - kaže za "Novosti" visokostrukovni terapeut Marija Mišić iz ordinacije "Fokus fizikal".

U početnom stadijumu javljaju se prvi bolovi, ograničena pokretljivost i ukočenost, koji su najizraženiji u jutarnjim časovima. Kada se mišići "razgibaju" tokom dana, bol lagano popušta.

- Ukoliko se tada ništa ne preduzme, dolazi do konstantnog pritiska na nerv, što izaziva jake i oštre bolove. Zadebljali ligamenti pritiskaju nervno tkivo, zbog čega dolazi do smanjene pokretljivosti, nemogućnosti hodanja i trajne nepokretnost - kaže Marija Mišić.

Pacijenti treba da se trude da održavaju postojeću funkcionalnu sposobnost, koja može da se uspori ili ubrza životnim navikama. Plivanje, hodanje i ležeći položaj su najpovoljniji za kičmu, jer podržavaju prirodne pokrete i podstiču vitalne kapacitete. Fizikalnim procedurama, u određenoj meri može da se utiče na obnovu oštećenih tkiva i smanjenje bola.

- Terapija ima cilj da ublaži bolove i zatim vrati pokretljivost određenog dela kičme. Na prvom mestu se primenjuje specijalna fizikalna terapija, laser TENS i spinalna dekompresija određenog segmenta, koja omogućava da se disk vrati u ležište - kaže Marija Mišić.

Nepravilno vežbanje bez nadzora može da dovede do preopterećenja mišića i ligamenata, čije posledice se osećaju tek kada kičmeni stub počne da popušta. Zbog toga je važno vežbe izvoditi pod stručnim nadzorom, u skladu sa godinama, zdravstvenim stanjem i fizičkom formom, kaže naša sagovornica.

Dok je fizička aktivnost u prvim fazama bolesti poželjna, u kasnijim fazama kada su anatomske strukture trajno oštećene, svaki pokret može da dovode do pogoršanja.

Dugotrajan rad u nepravilnom položaju i sedenje su takođe nepovoljni za kičmu, jer lumbalni deo trpi veliki pritisak. Preporučuje se skidanje viška kilograma, koji izazivaju dodatno opterećenje.

RADITI VEŽBE KADA JE SVE KAKO TREBA

Za očuvanje zdravlja kičme važne su opšte higijenske navike, koje podrazumevaju redovno bavljenje fizičkom aktivnošću od najmlađeg uzrasta, a ne samo onda kada "muka natera".

- Najbolje je sačuvati zdrave zglobove i koštano-mišićne veze, koji čine da naša kičma funkcioniše. Na taj način, problemi u starosti biće manje izraženi - kaže fizioterapeut Marija Mišić.

Izvor:Vecernje Novosti

Mačke mogu da liječe

Vjerovanje da su mačke sebične, samožive i samo zahtjevaju maženje i pažnju – nije tačno. Istraživanja su pokazala da između njih i vlasnika postoji posebna “ljekovita” veza.

Naime, osobe koje imaju mačke kao kućne ljubimce, ređe doživljavaju moždani udar, jer igranje i razmjena nježnosti sa njima smiruje organizam. Dokazano je da i djeca koja od djetinjstva rastu uz njih, manje su podložna astmi.

Osim toga, ove slatke životinjice mogu ležati danima uz bolesnog vlasnika, čekajući da ozdravi. Mekane, ritmične vibracije koje ispuštaju dok predu, smanjuju bol i ubrzavaju ozdravljenje. Takođe su i vrlo zabavne, pa često nasmiju vlasnike, poprave raspoloženje i ublaže stres.

Mačke ne samo da lijepo izgledaju na fotografijama, na slikama, nego doprinose i našem zdravlju.

Mačje predenje utiče na zarastanje rana
Premda naučnici još uvijek nisu otkrili kako točno nastaje taj zvuk, svi znamo: mačke predu. To, na neki način, ima blagotvorno djelovanje na ljudsku sposobnost regeneracije.

Mačka prede na frekvenciji od 25 do 150 herca. Ovo je baš ta frekvencija na kojoj se najbolje regenerišu mačji mišići i kosti. Ali, ovi talasi su, takođe, savršeni i za ljude.

Mačke umanjuju količinu stresa u našem životu
Istraživanja pokazuju da vlasnici mačaka u prosjeku imaju manje simptoma stresa. Na drugom mjestu su vlasnici pasa. Najviše podložni stresu su ljudi bez kućnih ljubimaca.

Mačke mogu da smanje nastajanje srčanih udara
Naučnici sa Univerziteta u Minesoti su otkrili da je prisustvo mačke u kući korisno za vaše srce.

U svojoj studiji su otkril da ljudi, koji nemaju mačku, 40% češće stradaju od srčanih napada.

Zašto? "Najlogičnije objašnjenje može biti to da su mačke u stanju značajno umanjiti stres, nervozu i anksioznost, i samim tim, smanjiti rizik od kardiovaskularnih bolesti", stoji u obrazloženju.

Izvor:Nezavisne

Izdvajamo

Kontakt Info

  • Zadovoljstvo nam je odgovoriti na vaš upit kako bismo ostvarili saradnju. Za sada smo dostupni u BiH i Srbiji.
  • + 387 65 643 603 (Doboj, BiH)
  • + 381 69 625 167 (Novi Sad, Srbija)
  • Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
Top