Ovako Danci vaspitaju svoju decu: Malo obaveza i mnogo pripreme za život, a ključna je jedna stvar

Ako znamo da su Danci jedna od tri najsrećnije nacije na svetu, onda je logično da zaključimo da njihova deca imaju izuzetno radosno detinjstvo. Zašto je to tako?

Šta ih to čini beskrajno srećnim i postoji li neki recept za takav uspeh? Postoji, vrlo je jednostavan i baš zato izvodljiv. Naglasak je na igri - slobodnoj. Svaka sputanost je isključena. Nema unapred izrađenih formula.

Iben Dising Sandal, psiholog iz Danske i autorka knjiga “Danski recept za srećno dete” i “Igra na danski način”, objasnila je da je sa svojom decom po ceo dan plesala, izmišljajući što šašavije pokrete, golicala ih je, dopuštala im da se penju na nju, pravila se da im crta na leđima, a onda su one pogađale šta je na tom “crtežu”. Puštala ih je da istražuju svet oko sebe. Uvek je sve bilo praćeno pesmom i smehom.

Šašavljenje, igranje, istraživanje...
Sloboda je ključ
Kod Danaca se mnogo polaže na  samostalnost u kreiranju slobodnog vremena, a ne da im se stalno nameću neki programi i u vezi sa njima postavljaju očekivanja, koja mališanima samo stvaraju presiju.

- To ništa ne košta, ne zahteva mnogo vremena, a stvara osećaj povezanosti i vrlo je važno za zdravo odrastanje deteta - kaže Dankinja. - Jer, igra povećava samopoštovanje, samosvesnost, mentalno i fizičko zdravlje, podstiče maštu i nezavisnost, kreativnost i sposobnost za preuzimanje rizika, izazova, za rešavanje problema i nošenje sa novim situacijama.

Dete se ne zatrpava obavezama tokom dana

Ona objašnjava da je potpuno pogrešno pretrpavati dete svakodnevnim obavezama - časovima jezika, plesa, fudbala, koje će ih kao pripremiti za svet odraslih, jer ih time uskraćujemo za vreme koje bi mogli da provedu za istraživanje, maštanje, kreativnost iz sopstvenih, a ne organizovanih iskustava.

Koliko oni kao nacija brinu o pravim vrednostima, potvrđuje i podatak da već dugi niz godina imaju redovan školski predmet - Učenje o empatiji.

Jednom nedeljno, deca od 6. do 16. godine, izučavaju kako mogu da pomognu jedni drugima, koliko je važno da primete kada je neko od drugara tužan ili zabrinut, sa ciljem da ih te veštine pripreme za život - kako da se poboljšaju međuljudski odnosi, kako može da se spreči zlostavljanje, postigne uspeh na poslu...

izvor:novosti magazin

 

 

Zašto Skandinavce smatraju najsrećnijim ljudima na svijetu?

Zemlje poput Norveške, Danske, Finske, Švedske i Islanda često se rangiraju visoko na listama zemalja u kojima se ljudi osećaju najsrećnijima i najzadovoljnijima.

Ove zemlje su uvijek bile u prvih deset u izvještaju o indeksu svjetske sreće od kada je prvi put objavljen 2013. To ne može biti slučajnost i u njima definitivno postoji nešto posebno po čemu se ističu od ostatka svijeta.

Portal Bridžit aajd je izdvojio nekoliko razloga zašto su ljudi koji žive u tim nordijskim zemljama najsrećniji.

Radno vrijeme

Skandinavci ne žude da postanu milioneri. Znaju kako da budu vrijedni na poslu i da uživaju u tome, ali dosta vremena provode i sa porodicom i prijateljima i posvećeni su svojim hobijima. Sve to mogu jer imaju malo više vremena nego ostali.

Naime, u Danskoj ljudi rade 37 sati nedjeljno, za razliku od većine drugih zemalja gdje se radi najmanje 40 sati nedjeljno. Većina zaposlenih s posla ide oko 16h, tako da imaju dosta vremena za sve.

Da bi bili efikasni i stigli sve u roku, Danci ne gube vrijeme na ćaskanje s kolegama jer znaju da će tako brže završiti sve što treba. Takođe, kod njih je uobičajeno da kombinuju rad iz kancelarije i od kuće.

Kod Danaca je i odmor malo drugačiji nego kod drugih - imaju pet sedmica godišnje slobodno. A ako im je posao toliko naporan da im ugrožava mentalno zdravlje, oni mogu da uzmu takozvano odsustvo zbog stresa.

U Finskoj zaposleni takođe imaju pravo da organizuju posao tako da s njega odu tri sata ranije ili kasnije, pa tako mogu da se posvete i drugim stvarima. U Norveškoj, ako se razbolite, možete da dobijete do tri nedelje plaćenog odsustva.

Boravak u prirodi

Boravak na otvorenom je pun pogodak za naše zdravlje, a Skandinavci znaju kako da to iskoriste maksimalno i imaju naziv za to - "friluttsliv".

Uprkos hladnoći, oni su skoro uvijek napolju, pa čak imaju i izreku i za to - "Ne postoji loše vrijeme, postoji samo loša odjeća".

Zato oni tokom skoro cijele godine pješače, kampuju. Čak i firme ohrabruju svoje zaposlene za provode vrijeme napolju, i u toku radnog vremena.

Podrška roditeljstvu

Na Islandu mlade mame dobijaju devet mjeseci plaćenog odsustva, a tate tri meseca. U Švedskoj novopečeni roditelji dobijaju do 480 dana plaćenog odsustva, a tad dobijaju 80 odsto svoje plate.

Trudnice i porodilje mogu da rade za četvrtinu manje od punog radnog vremena sve dok dijete ne napuni osam godina. Takođe, dobijaju naknadu za dijete sve dok ono ne napuni 16 godina.

Nema stresa zbog novca

Svi mi najveći dio novca kojim raspolažemo obično trošimo na ono osnovno - hranu, lijekove, školovanje. To nije slučaj sa nordijskim zemljama. Tamo su zdravstvena njega i obrazovanje besplatni.

Pritom, nezaposleni primaju pomoć.

Vjeruju jedni drugima

Vjerovati nekom znači vjerovati u to da i on kao i ti može da bude iskren i da takođe brine za opšte dobro. Tako su druženja prijatnija, a veze koje Skandinavci grade među sobom - jače.

Takođe, u nordijskim zemljama ima znatno manje kriminala nego drugdje u svijetu, pa se ljudi osjećaju sigurno. Tamo zaista vjeruju da će im neko vratiti novčanik ako ga izgube.

(B92.net)

izvor:Nezavisne novine

Izdvajamo

Kontakt Info

  • Zadovoljstvo nam je odgovoriti na vaš upit kako bismo ostvarili saradnju. Za sada smo dostupni u BiH i Srbiji.
  • + 387 65 643 603 (Doboj, BiH)
  • Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
Top