Želimo bebu: Da li svakodnevni seksualni odnosi ometaju začeće?

Iako ne možemo sa sto posto sigurnosti odrediti tačno kada je ovulacija, važno je da pratimo kada je sredina ciklusa, jer otprilike nekih 14 dana pre prvog dana menstruacije dolazi do ovulacije. Ovo je slučaj kod najvećeg broja žena.Koliko često treba da imamo odnose ako želimo bebu?

Možda mislite da treba da treba da pauzirate sve dok ne dođe ovulacija kako biste pre zatrudneli? To nije vaš dobro. Naume, preduga apstinencija, iako donosi veći broj spermatozoida, može umanjiti njihovu pokretljivost.

Takođe, ako odnose tempirate isključivo onda kada mislite da su plodni dani, postoji mogućnost da oni ne budu tada, a vi onda propustite priliku da zatrudnite.

Da li svakodnevni seksualni odnosi loše utiču na začeće?

Važno je da imate odnose redovno, kako ne biste propustili plodne dane. Sa druge strane, prečesti seksualni odnosi mogu dovesti do potencijalnih problema.

Ukoliko vam je važno da zatrudnite, odnosi nekoliko puta dnevno svakog dana mogu dovesti do toga da parovi počnu da shvataju taj odnos kao neku obavezu, a ne užitak. A onda, kada budete najplodniji, desiće se da nemate interesovanje za odnose, pa ćete propustiti važnu priliku.

Naravno, sve dok vam prija i uživate u tome, ovo je sasvim u redu. (yumama)

Kada muškarci sazriju u potpunosti?

Većina muškaraca, čak i kad odraste, se nastavlja ponašati kao djeca.

Tako su često u muško-ženskim odnosima žene uvijek one koje preuzimaju odgovornost i ponašaju se zrelije, a kratko istraživanje sa Sveučilišta Oxford ima odlično objašnjenje za to, prenosi Wall.hr.

Istraživanje objavljeno na Univerzitetu u Oxfordu bavilo se proučavanjem razlika u zrelosti u razvoju muškaraca i žena. Uporedili su sve rezultate i izvukli zaključke o mogućim razlikama.

Cilj istraživanja bio je otkriti koje se funkcije mozga mijenjaju tokom procesa sazrijevanja, a koje ostaju iste. Koristila se magnetna rezonanca kako bi se pregledale aktivnosti mozga 121 učesnika u dobi od četiri do 40 godina.

Rezultati su pokazali da, iako mozgovi muškaraca imaju isti potencijal za funkcionisanje u svakodnevnom životu, muškarci često pokazuju određeno odlaganje u dugoročnom razvoju funkcionalnih mreža u poređenju sa ženama.To može trajati oko 40 godina, navodi se u rezultatima istraživanja pa se može reći da muškarci u potpunosti sazriju tek u 40-ima  (elle)

ŠTA JE U GODINI KORONE OSTAVILO NAJVEĆI TRAG NA LJUDE? 5 ključnih PROMENA u našoj PSIHI!

Protekla godina je svakako za pamćenje, ali ne po dobru, a stručnjaci još uvek pokušavaju da dokuče kakve će biti kratkoročne, a kakve dugoročne posledice.

Otuđenost, strah, ostanak bez posla, smrt bližnjih… sve su to faktori koji sigurno utiču na našu psihu. Iako većina nas jedva čeka da zaboravi proteklu godinu, brisanje mentalnih trauma će potrajati mnogo duže. Ovo su pojave oko kojih su stručnjaci najviše zabrinuti.

1. PORAST DEPRESIJE I ANKSIOZNOSTI Simptomi depresije su se utrostručili sa 8.5 na 27.8 posto tokom pandemije, sudeći prema studiji objavljenoj u magazinu "JAMA Network Open".Oni koji imaju manja primanja i izloženi su stresu oko gubitka posla, prijavili su kako se radi o velikom teretu koji će sigurno uticati na porast mentalnih poteškoća u vremenu koje sledi. Uz to se više ljudi danas bori s mislima o samoubistvu, iako se stopa smrtnih slučajeva nije povećala tokom godine, a stručnjaci naglašavaju da većina ljudi koji razmišljaju o samoubistvu, na kraju ga ipak ne počine.

Ako vam prolaze ove i slične misli kroz glavu, svakako kontaktirajte stručnjaka i prijavite i bilo kakve simptome depresije, anksioznosti, promene u spavanju, umor…

2. POREMEĆAJI U ISHRANI Kako niko nije znao kada će se život (i da li će) vratiti u normalu, hrana i sopstvena slika u ogledalu bili su na umu mnogima prošle godine."Primetan je porast osoba koje pate od problema sa ishranom, a to što smo provodili cele dane na računaru i onlajn sastancima, nikako ne pomaže tome da jasno vidimo sliku našeg izgleda, pa ljudi sve češće traže mane u svom izgledu", dodao je.

Jedna studija pokazala je da 9 od 10 osoba koje su već imale poremećaje u ishrani samo primećuju jačanje simptoma. Upiti za pomoć su takođe porasli za oko 81 odsto. Finansijske promene, izolacija, trauma i tuga su samo neki od okidača.

3. JAK UTICAJ NA ZDRAVSTVENE RADNIKE Psiholog Pol Grin iz Njujorka se pribojava dugotrajnog uticaja na zdravstvene radnike."Jedna stvar koja me posebno zabrinjava su upravo ti ljudi i teške odluke koje su morali da donose zbog gužve u bolnicama i promene rada. Upravo bi to moglo da dovede do PTSP-a zbog mogućnosti da će sami sebe kriviti".

Najviše se boji za mentalno zdravlje osoblja u hitnoj službi zbog velikog broja neočekivanih događaja, što je ključni razlog za razvoj poremećaja. Dodaje da, ako imate pacijenta starog 97 godina koji je umro od infarkta, nije jednako traumatično iskustvo kao kad umre osoba stara 23 godine od kovida.

4. DOSTUPNOST TERAPIJE Povećao se broj telefonskih linija koje su otvorene za pomoć osobama s poteškoćama, ali osobama koje su doživele veliku traumu to ponekad nije dovoljno.5. ZASIĆENJE U ODNOSIMA Kroz karantin, parovi su počeli da provode više vremena zajedno, što je bila prilika da na svetlo dana izađu sve dobre ali i loše strane odnosa. Više nije uvek bolje, pa će stručnjaci reći da ako recept zahteva šolju šećera, a stavi se ipak 12, onda to nikako ne može da uspe. Isto se odnosi i na veze.  (stetoskop)

Izdvajamo

Kontakt Info

  • Zadovoljstvo nam je odgovoriti na vaš upit kako bismo ostvarili saradnju. Za sada smo dostupni u BiH i Srbiji.
  • + 387 65 643 603 (Doboj, BiH)
  • Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
Top