U davno doba, određene osobine, vrline i mane,
pripisivane su osobama rođenim u odrećenom vremenskom periodu.
Neka od ovih verovanja sakupljena su u
Narodnom kalendaru i sačuvala su se do današnjih dana…
Mart je dobio ime po rimskom božanstvu rata –Marsu. Zato se ovaj mesec smatra naročito povoljnim za vojna dejstva. Mart se kod Srba, kao i kod nekih slovenskih naroda, naziva još i blagoveštenjski mesec, marta, Suhi, brezen i letnik, a u starosrpskom i derikoža.
Srbi ovaj mesec zamišljaju kao ćudljivu babu koja lako menja mišljenje - ta "baba”, zove se Marta.
Otuda, u martu može da napada veliki sneg, ali i da iznenada otopli i ogreje kao da je već leto. Zato narod kaže: “Bolje da te zmija ujede, nego da te martovsko sunce ogreje”.
Baba Marta zapravo nikada nije postojala. Nije reč o nekom mitološkom biću ili božanstvu, već je to personifikacija čitavog meseca i njegove nepredvidive prirode.
Iako je ovde reč o srpskom verovanju, baba Marta se sreće kod gotovo svih slovenskih naroda. Kako je i ona dobila ime po bogu rata Marsu verovanje kaže da je okrutna na njega, ali da ume da bude
i topla i mila zbog proleća koje najavljuje.
Legenda kaže da je baba marta nekada stalno bila mila i draga starica.
Ipak, jednog dana kralj Numa Pompilije rešio je da martu oduzme
prvo mesto u kalendaru dodavši ispred još januar i februar.
Ovo je toliko naljutilo “prvu damu kalendara”
da je od tog doba postala ćurdljiva i hirovita.
I tako je ostalo sve do današnjih dana…
izvor:istoriskizabavnik.rs
