Ljubimci

Vibracije koje proizvodi mačka dok prede deluju kao pravi sedativ na čovekov nervni sistem, pa se njihovi vlasnici na taj način opuštaju od svakodnevne napetosti i stresa.

Blizina kućnih ljubimaca popravlja raspoloženje; uz njih smo vedriji i opušteniji, što nas čini manje podložnim stresu i bolestima koje on izaziva.

Zanimljivo je da su članovi porodica koje imaju nekog kućnog ljubimca međusobno povezaniji i mnogo lakše i brže rešavaju konflikte. Isto tako, ljubimci ispunjavaju čovekovu potrebu za dodirom, nežnošću i maženjem, što posebno nedostaje starijim i usamljenim ljudima. Istraživanje australijskog instituta Baker Medical Research, koje je obuhvatilo oko 6.000 ispitanika, pokazalo je da ljudi koji drže kućne ljubimce u proseku imaju niži pritisak i nižu vrednost holesterola u krvi, pa su na taj način manje izloženi riziku od infarkta i ostalih bolesti srca i krvnih sudova.

Lekovitost mačjeg predenja

Prilikom izbora kućnog ljubimca, oni koji prednost daju mački u odnosu na psa, obavezno ističu mačje predenje. Zaista, taj specifičan zvuk ne samo što smiruje već i vraća u prošla vremena kada je kuća bez mačke i ognjišta bila nezamisliva. Kada smo imali manje materijalnih dobara i više psihičkog mira, vreme se činilo beskrajno dugim – dok u šporetu pucketa vatra, u petrolejki podrhtava plamen, napolju veje sneg, a mačka tiho prede…

Smanjuje stres

Vibracije koje proizvodi mačka dok prede deluju kao sedativ na čovekov nervni sistem i tako ga smiruju. Na taj način smanjuju se svakodnevna napetost i nivo stresa.

Međutim, mačje predenje nije uvek isto. Nakon mnogih istraživanja naučnici su došli do zaključka da se ono razlikuje kada se radi o uživanju ili pak upozorenju vlasnika na određenu bolest. A kada već osete bolest, njihovo predenje zavisiće i od vrste bolesti, navodi se u jednoj studiji koja se bavi ovim fenomenom.

Povoljno za astmatičare 

Smatra se da su frekvencije mačjeg predenja blagotvorne i po organe za disanje, od čega najviše koristi imaju astmatičari. Postoje svedočenja hroničnih astmatičara koji su nabavili mačku upravo radi te bolesti, da su od tada u velikoj meri smanjili količinu lekova. Naravno, uslov je da niste alergični na mačju dlaku.

Tekst: Sonja Atanasijević

Izvor: Lepa i Srećna

izvor:pozitivanstav.com

Njemački ovčar pripada u grupuu najomiljenijih pasmina na svijetu. Potiče od starog njemačkog psa hofwachtera te se prvi se put pojavljuje 1704. godine na dvoru kralja Leopolda I.

Konačan oblik mu je nakon dugogodišnje selekcije dao Maks Emil Fridrih fon Štefanic, konjički kapetan i kinolog početkom 19. vijeka.

Prvi pas koji je bio upisan u knjigu njemačkih ovčara bio je Horand von Grafrat koji je postao otac svih ovčara. Fon Štefanic je bio njegov vlasnik koji je radio na odgoju, uzgoju, školovanju i razvoju.

Znao je šta želi od svog psa i pasmine, želio je da ostanu simbol za pse čuvare i voditelje krda. Sve do danas njemački ovčar je poznat po svojoj hrabrosti, pouzdanosti i odanosti.

Odličan je i kao policijski, vojni i spasilački pas te pas tragač. Ima mnogo energije, a ponekad zna biti i dominantan te pomalo oštar. Međutim, radi se o vrlo sposobnom psu koji želi udovoljiti svom vlasniku.

Zbog visoke inteligencije jako brzo uči i lako ga je trenirati. Ne podnosi zanemarivanje i treba mu stalna fizička i psihička stimulacija.

Kao i sve ostale pasmine, ako ima aktivnog i odgovornog vlasnika te je dobro socijalizovan može se dobro slagati i s drugim životinjama. Njemački ovčar voli ljude i djecu, dok je prema strancima nepovjerljiv i pažljiv.

Izuzetno je inteligentan pas, dobar i poslušan učenik, hrabar, temperamentan i odan svojoj porodici.

Nažalost, zbog hiperprodukcije ove pasmine pojavile su se mnoge bolesti specifične za njemačke ovčare.

Skloni su displaziji kukova i laktova i torziji želuca poput većine ostalih velikih pasmina. Za pasminu je karakteristično učestalije pojavljivanje tumorskih tvorbi, kao i bolesti probavnog sistema.

Njemački ovčar je aktivan pas koji voli rad, igru i druženje. Ako sa svojim ovčarom provodite kvalitetno vrijeme, imaćete prijatelja kakav se rijetko može pronaći.

(index.hr)

Prema američkoj studiji, osobe koje svkodnevno piju šolju čaja imaju 35 odsto manji rizik da dobiju srčani udar ili neko drugo kardivaskularno oboljenje tokom života.

Doktor Elliott Miller i njegov tim iz bolnice Johns Hopkins u Baltimoreu (SAD) otkrili su da čaj može zaštititi srce, a dovoljna je, kažu, samo jedna šolja čaja dnevno, crnog ili zelenog.