Ljubimci

Naročito sada, u vreme pojačanog stresa zbog izolacije i pandemije virusa korona, mnogi od nas pronalaze 'lek' u čišćenju.

Pospremanje nam, objašnjavaju stručnjaci, daje osećaj da imamo kontrolu i moć nad nekim stvarima - pa čak i ako se radi samo o organizovanju knjiga na policama. Kad osećamo da su stvari daleko izvan naše kontrole, prelazimo na rituale poput čišćenja kako bismo se umirili.

I ranija istraživanja su pokazala da, kad su ljudi pod stresom, kada im je teško ili se ne mogu smiriti, e čišćenje i pospremanje imaju za neke osobe umirujući učinak, poput meditacije.

Čak i sam pogled na besprekorno uredan i čist stan može odagnati sve brige koje nas trenutno muče, smatraju psiholozi.

Život je pun neizvesnosti i mnoge situacije ne možemo kontrolisati, ali barem smo u stnaju da kontroližemo svoj životni prostor. Nered može vizuelno jako smetati i biti stalan podsetnik na sve ono što treba obaviti, pa nam pospremanje pomaže da unesemo red i da imamo kontrolu nad nečim, poručuju stručnjaci.

"Ljudima je potrebna neka struktura, posebno u vreme neizvesnosti", rekla je Hajme Cukerman, klinički psiholog iz Filadelfije.

Kada tražimo načine za ublažavanje osećaja bespomoćnosti, čišćenje je jedan od vrlo korisnih načina.

"Ako ste neko ko je već koristio čišćenje kao sredstvo za ublažavanje stresa, opasnost od koronavirusa verovatno će dodatno pojačati tu potrebu. U ljudskoj prirodi je poriv da se pridržavamo dobro poznatih obrazaca, naročito u razdobljima periodima stresa", kaže Cukerman.

Ipak, treba naglasiti i to da ipak nemaju svi jednak afinitet prema čišćenju i pospremanju, što bi se moglo dovesti u vezu sa ličnošću pojedinca. Ljudi koji vole da čiste uglavnom imaju osećaj za detalje i savesniji su, dok su oni kojima nered ne smeta spontaniji i i manje organizovani.

Sasvim je u redu čišćenjem ujedno očistiti i svoj um i odmoriti se od opterećujućih misli. Ipak, to se nikako ne bi trebalo koristiti kao beg od problema, poručuju stručnjaci.

izvor:youmama.com

Da li ste znali kako pozitivno pas utiče na čovjeka? On je vaš najiskreniji drug, on vas tera da se krećete, da komunicirate sa okolinom, da vam izmami osmeh na lice!

Terapija ljubavlju koju nam pružaju kućni ljubimci u mnogim se slučajevima smatra delotvornijom od bilo kakvog leka, i to ne samo kad su u pitanju ljudi koji prolaze neke teške trenutke ili su slabijeg zdravlja, nego posebno za starije osobe.

Psi i drugi kućni ljubimci mogu jako koristiti starijima, jer im pružaju nešto o čemu će brinuti i što će voleti, a istovremeno im prave društvo što je posebno dobro za one koji žive sami. Ponekad je baš pas taj zbog kog ćemo ustati ranije iz kreveta.

Ponekad želimo da pričamo baš o našem kućnom ljubimcu. Ponekad želimo da pričamo i sa njima. Naučnici smatraju da nam oni mogu pomoći u sklapanju novih poznanstava i pružiti društvenu uključenost koju starijim ljudima inače nije lako ostvariti.

Sve to skupa pridonosi smanjenju osećaja samoće i eventualne pojave depresije. Ono što je bitno znati je da usamljenost NE SME da bude isključivi razlog nabavke kućnog ljubimca! Međutim, upravo je kućni ljubimac mnogim ljudima vratio životnu radost.

Osećaj da su nekome potrebni i da svoje vreme korisno provode. Uostalom, raspitajte se! Ljudi koji žive sa životinjama govore o pozitivnoj životnoj promeni koja je usledila nakon što su nabavili ljubimca. Životinje nemaju osećaj samosažaljenja i vesele se svakom danu. Oni svoju radost prenose spontano i na nas, a naročito nam žele pomoći kad se osećamo loše.

Izvor: pult24

izvor:pozitivanstav.com

Protekla godina je svakako za pamćenje, ali ne po dobru, a stručnjaci još uvek pokušavaju da dokuče kakve će biti kratkoročne, a kakve dugoročne posledice.

Otuđenost, strah, ostanak bez posla, smrt bližnjih… sve su to faktori koji sigurno utiču na našu psihu. Iako većina nas jedva čeka da zaboravi proteklu godinu, brisanje mentalnih trauma će potrajati mnogo duže. Ovo su pojave oko kojih su stručnjaci najviše zabrinuti.

1. PORAST DEPRESIJE I ANKSIOZNOSTI Simptomi depresije su se utrostručili sa 8.5 na 27.8 posto tokom pandemije, sudeći prema studiji objavljenoj u magazinu "JAMA Network Open".Oni koji imaju manja primanja i izloženi su stresu oko gubitka posla, prijavili su kako se radi o velikom teretu koji će sigurno uticati na porast mentalnih poteškoća u vremenu koje sledi. Uz to se više ljudi danas bori s mislima o samoubistvu, iako se stopa smrtnih slučajeva nije povećala tokom godine, a stručnjaci naglašavaju da većina ljudi koji razmišljaju o samoubistvu, na kraju ga ipak ne počine.

Ako vam prolaze ove i slične misli kroz glavu, svakako kontaktirajte stručnjaka i prijavite i bilo kakve simptome depresije, anksioznosti, promene u spavanju, umor…

2. POREMEĆAJI U ISHRANI Kako niko nije znao kada će se život (i da li će) vratiti u normalu, hrana i sopstvena slika u ogledalu bili su na umu mnogima prošle godine."Primetan je porast osoba koje pate od problema sa ishranom, a to što smo provodili cele dane na računaru i onlajn sastancima, nikako ne pomaže tome da jasno vidimo sliku našeg izgleda, pa ljudi sve češće traže mane u svom izgledu", dodao je.

Jedna studija pokazala je da 9 od 10 osoba koje su već imale poremećaje u ishrani samo primećuju jačanje simptoma. Upiti za pomoć su takođe porasli za oko 81 odsto. Finansijske promene, izolacija, trauma i tuga su samo neki od okidača.

3. JAK UTICAJ NA ZDRAVSTVENE RADNIKE Psiholog Pol Grin iz Njujorka se pribojava dugotrajnog uticaja na zdravstvene radnike."Jedna stvar koja me posebno zabrinjava su upravo ti ljudi i teške odluke koje su morali da donose zbog gužve u bolnicama i promene rada. Upravo bi to moglo da dovede do PTSP-a zbog mogućnosti da će sami sebe kriviti".

Najviše se boji za mentalno zdravlje osoblja u hitnoj službi zbog velikog broja neočekivanih događaja, što je ključni razlog za razvoj poremećaja. Dodaje da, ako imate pacijenta starog 97 godina koji je umro od infarkta, nije jednako traumatično iskustvo kao kad umre osoba stara 23 godine od kovida.

4. DOSTUPNOST TERAPIJE Povećao se broj telefonskih linija koje su otvorene za pomoć osobama s poteškoćama, ali osobama koje su doživele veliku traumu to ponekad nije dovoljno.5. ZASIĆENJE U ODNOSIMA Kroz karantin, parovi su počeli da provode više vremena zajedno, što je bila prilika da na svetlo dana izađu sve dobre ali i loše strane odnosa. Više nije uvek bolje, pa će stručnjaci reći da ako recept zahteva šolju šećera, a stavi se ipak 12, onda to nikako ne može da uspe. Isto se odnosi i na veze.  (stetoskop)

Pročitajte šta je pokazalo istraživanje - na koji način umjetnost može da vam produži život...

Istraživanje je rađeno na Univerzitetskom koledžu u Londonu, a naučnici su analizirali podatke dobijene od 6.710 odraslih Britanaca starijih od 50 godina, koji su ranije već učestvovali u jednom programu o starosti pod nazivom ELSA.

Ispitanici su tada odgovarali na pitanje koliko često posećuju umjetničke izložbe, muzeje, operu, pozorišta ili koncerte. Mogli su da biraju između 3 opcije: nikada, rijetko (manje od jednom godišnje ili do dva puta godišnje) i često (svakih nekoliko mjeseci ili više).

Cilj ELSA studije bio je da se utvrdi vezu između neaktivnog umetničkog angažmana i stope smrtnosti.

Tokom sljedećih 14 godina, preminulo je oko 2.000 učesnika ELSA studije. Najčešći razlozi smrti među njima su rak, srčane bolesti, problemi sa plućima i drugi prirodni uzroci.

Rizik smanjen za trećinu

Istraživači su u decembru analizirali sve prikupljene podatke i došli do sljedećeg zaključka - što se češće ljudi izlažu različitim vrstama umjetnosti, imaju niži rizik od prerane smrti.

Konkretno, ljudi koji se često bave umjetničkim aktivnostima, imaju 31% manji rizik od smrti, dok je 14% rizika za one koji odlaze u muzej ili na koncerte samo jednom ili dva puta godišnje.

U obzir su uzeti i neki drugi faktori poput demografije, socijalnog i ekonomskog statusa, zdravlja i bračnog statusa, ali naučnici nisu pronašli nikakvu vezu između njih i rezultata.

Umetnost smanjuje stres

Iako je ovo samo opservaciona studija i ne može nam pokazati zašto upravo kulturno obogaćeni život može pomoći ljudima da žive duže, mnogi naučnici veruju da umjetnost može smanjiti stres, podstaći kreativnost i pružiti osećanju mira osećaj mira, i pomoći vam da imate svrhu u životu.

Prethodne studije su takođe otkrile pozitivne efekte umetnosti na fizičko blagostanje osobe, uključujući hroničnu bol, visok krvni pritisak, visok holesterol, kratkoću daha i neke druge simptome, piše sajt Brightside.