Smiješno stvorenje, sve popularniji kućni ljubimac

Upotreba rodno osetljivog jezika pojedincima deluje kao dodatan „zahtev” osoba koje se zalažu za ženska prava, iako u realnosti upotreba ovakvog jezika podiže svest o značaju jednakosti žena i muškaraca, time što ženama daje veću vidljivost i prepoznaje njihove uloge i rad u svim sferama društva.

Tema rodne ravnopravnosti je ovih dana naročito aktuelna, posebno u svetlu novih zakona o rodnoj ravnopravnosti, antidiskriminaciji i istopolnim partnerstvima. Kako bismo se kao društvo kretali u smeru društvenih i političkih promena i poštovanja demokratskih principa ravnopravnosti, važno je da o ovim temama govorimo, ali je jednako važno kako se o njima govori. Upotreba rodno osetljivog jezika je jedan od načina da u svoj svakodnevni život uvrstimo i da poštujemo principe ravnopravnosti i jednakih prava.

Često slušamo kako rodno osetljivo izražavanje narušava lepotu našeg jezika i da nam nije potrebno, jer su sve reči koje se koriste, bile one iskazane u muškom ili ženskom rodu primenjive i na muškarce i na žene. Međutim, u našem jeziku postoje mnoge reči, naročito nazivi zanimanja, koje se sada već tradicionalno iskazuju u ženskom rodu. Takve reči su „čistačica”, „kuvarica”, „kasirka”, „vaspitačica”, i uglavnom se radi o nazivima za zanimanja koja su slabije plaćena i manje cenjena.

Zašto onda pojedincima reči „direktorka”, „predsednica”, „sutkinja”, „inžinjerka” paraju uši i „štete” našem jeziku? Da li je to zaista do prirode jezika ili do patrijarhalnih obrazaca koji ne dozvoljavaju ženama da budu prepoznate i prisutne na pozicijama moći i uticaja?

Upotreba rodno osetljivog jezika takođe pojedincima deluje kao dodatan „zahtev” osoba koje se zalažu za ženska prava, iako u realnosti upotreba ovakvog jezika podiže svest o značaju jednakosti žena i muškaraca, time što ženama daje veću vidljivost i prepoznaje njihove uloge i rad u svim sferama društva. Jezička diskriminacija se u našem društvu najviše vidi upravo u poslovnom okruženju, gde je i dalje „standard” da se u muškom rodu iskazuju zanimanja koja se odnose na rukovodeće pozicije kao što su direktor, šef, predsednik, upravnik.

Ovo ukazuje na neravnopravan položaj muškaraca i žena i to je potrebno promeniti kako bismo se razvijali ka društvu jednakih mogućnosti za sve. Upotreba jezika koji je rodno diskriminatoran vodi tome da se stvara slika da su određena zanimanja „rezervisana” samo za žene ili samo za muškarce, a to je zaista nedopustivo.

Najčešći argument protiv upotrebe rodno osetljivog jezika je taj da je ovaj tip izražavanja rogobatan i da nije u skladu sa našim jezičkim standardima. Ipak, važno je naglasiti da je jezik promenjiv i da evoluira sa društvenim razvojem, te je kao takav pokazatelj stanja društva u kome živimo i, upravo zato, treba da težimo tome da menjamo norme jezika koje su štetne, a na koje smo navikli. Upotrebom i promovisanjem rodno osetljivog jezika mi podstičemo pozitivnu promenu u pogledu ravnopravnosti žena i muškaraca i dajemo veću vidljivost ženama u svim sferama društva.

Nijedna žena ne sme da oseća da su rukovodeće ili druge tradicionalno muške pozicije njoj nedostižne, jer nisu.

Kada počnemo da govorimo o predsednicama, istraživačicama, programerkama, daćemo im veću vidljivost i značaj u društvu i shvatićemo koliko ih zapravo ima oko nas. Na taj način ćemo poslati poruku svim devojčicama i devojkama da nijedna profesija nije isključivo muška ili ženska, odnosno da mogu da se ostvare u bilo kom poslu podjednako kao muškarci.

Jezik koji koristimo je dobar odraz društvenih obrazaca i društva u kome živimo. Rodna ravnopravnost je jedan od najvažnijih ciljeva nove rodno odgovorne vlade, te verujemo da je zalaganje za upotrebu rodno osetljivog jezika jedan od načina da se žene dodatno osnaže i da im se da značaj i priznanje koje zaslužuju.

Upotreba rodno osetljivog jezika će biti regulisana i novim zakonom o rodnoj ravnopravnosti u Srbiji, koji je trenutno u fazi nacrta, a čije se usvajanje očekuje uskoro. Ovaj zakon će po prvi put u domaćem zakonodavstvu definisati pojam rodno osetljivog jezika, te propisati detalje o njegovoj upotrebi, sa ciljem da se doprinese borbi protiv rodne diskriminacije u svim sferama javnog i privatnog života.

Društvo jednakih mogućnosti je društvo za koje se, verujem, svi zalažemo i u kome želimo da živimo. Stoga, verujem da je svakodnevna upotreba rodno osetljivog jezika koristan „alat” za smanjenje jaza između muškaraca i žena, posebno u profesionalnom okruženju. Njegovom upotrebom mi podstičemo pozitivnu promenu u oblasti rodne ravnopravnosti na nivou čitavog društva kako bismo kreirali prostor da se devojčice i žene osnaže i dobiju jednake mogućnosti da napreduju u svim sferama poslovnog i privatnog života. A jedino društvo, u kojem i žene kao i muškarci imaju jednake mogućnosti i uslove da žive, rade i razvijaju se može da ide napred i to je budućnost za koju se zalažem.

Potpredsednica vlade i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost

Izvor: Srđan Pečeničić / Politika.rs

izvor:lolamagazin.com

Ponekad su dovoljni jednostavni i lagani koraci, kako bismo poboljšali našu produktivnost za 120%. Potrebno je samo početi ih svakodnevno upotrebljavati i istrajati u namjeri, da poboljšamo poslovne aktivnosti. Zbog toga ti donosimo 5 jednostavnih savjeta, koje možeš početi upotrebljavati već danas na poslu. 

Radi kad si najproduktivniji/a

Svi imamo doba dana kada smo najefikasniji. Takođe imamo doba dana kada nam ništa ne ide od ruke. Ako želiš maksimalizovati svoju efikasnost tokom dana, moraš identifikovati najefikasnije sate za rad.

Nakon što to prepoznaš, vrijeme je da optimizuješ svoj raspored. O zadacima koji zahtijevaju najveću koncentraciju, treba voditi računa kada si u svom najboljem poslovnom izdanju.

Na primjer, ako je to između devet sati ujutro i podneva, a freelancer si, tada trebaš uraditi najteže i najkomplikovanije zadatke tog dana. Jednom kad završiš glavni zadatak, možeš se pozabaviti manjim, ugodnijim i manje važnim zadacima za pisanje.

Slušaj odgovarajuću muziku

Prema istraživanjima, oni koji slušaju muziku dok rade, ne samo da su bili brži u izvršavanju zadataka, već su imali i bolje ideje. Ali, bitno je slušati pravu vrstu muzike. To uključuje klasične ambijentalne zvučne zapise, muziku video igara, epsku muziku i zvukove prirode. Focus@Will je praktična aplikacija, koja može povećati tvoju produktivnost pronalaženjem prave muzike, koja će ti pomoći da se više fokusiraš.

Voda

Ako želiš biti na vrhuncu produktivnosti, onda moraš biti i potpuno hidratiziran/a. Utvrđeno je da čak i samo 1% smanjenja hidratacije može rezultovati smanjenjem produktivnosti od čak 12%! Pad hidratacije od 3 ili 4% može dovesti do smanjenja produktivnosti između 25 i 50%. Zato, pobrini se da piješ najmanje dvije litre vode dnevno.

Odredi tačne pauze

Logično je da moramo praviti pauze tokom dana. Bez zastoja za osvježavanje i punjenje, manje smo efikasni, radimo više grešaka i manje se angažujemo oko zadatka na kojem radimo. Studije su otkrile da ujutro možemo ostati fokusirani na zadatak oko 90 minuta, prije nego što počnemo gubiti fokus. Zato je idealno napraviti pauzu od 20 minuta svakih 90 minuta. To ima smisla i jer prati naše prirodne tjelesne ritmove.

Popodne bismo ipak trebali koristiti Pomodoro tehniku, ​​gdje radimo u dijelovima od 25 minuta, a zatim napravimo pauzu od pet minuta. Kad dođe četvrti put, napravi pauzu od 25-30 minuta. Ovo djeluje bolje popodne, kada se biološki ritam stabilizuje.

Spavanje

Uglavnom slušamo kako premalo sna utiče na sve čovjekove funkcije. Ali, bitno je napomenuti i da previše sna može imati negativan efekat. To naravno ne znači da trebamo spavati četiri sata, već da ne moramo svaku noć spojiti 8-9 sati. Bitno je slušati svoj organizam. Kliničke studije pokazuju, da je optimalno spavati 6 do 7 sati. Zamisli samo šta sve možeš uraditi sa dva „dodatna“ sata svakog dana.

Izvor: thriveglobal.com