Kad sam bila trudna, gledala sam prekrasne profile raznih mama na Instagramu. Dijete milo leži u krevetiću, dijete sisa dok majka savršeno valovite kose milo gleda u njega, bijele ispeglane plahte, šalica beskofeinske kave i vaza s tulipanima, znate već kako izgledaju ti profili. Kao bajka. Jer jesu bajka. Kao što ne postoji Pepeljuga, ne postoji ni takav život s djetetom.

Znaš to, ali ne znaš za hormonsko plakanje u tjednima nakon poroda. Influencerice ne pričaju o tome. Plakanje se ne lajka. A zapravo većina nas mama plače nakon poroda, i to je sasvim normalna pojava koja se zove baby blues. I kad prođe blues, dio mama ostaje nesretan, neispunjenih očekivanja koja su se pred njih podstavljala prije poroda. Nekom starijem se požališ pa kažu kako toga nije bilo ranije. Nije li?

Pročitala sam knjigu Betty Friedan iz 1960-ih "Feminine Mystique" i naletjela na poglavlje koje se zove "Problem koji nema ime". Dok sam ga čitala, u sebi sam govorila "ovo sam trebala znati ranije".

Betty Friedan je još prije 60 godina intervjuirala majke koje su joj anonimno priznavale da nisu ispunjene, da su usamljene i da ih je sram priznati kako su izgubljene usred podizanja obitelji. Američka predgrađa s kućicama ispred kojih su savršeno pokošeni travnjaci bila su slika sretnih obitelji, a u tim kućama živjele su nesretne mame.

No o tome se nije govorilo. Nije bilo društvenih mreža. Nismo mogle lako jedna drugoj dijeliti informacije, nismo se natjecale s cijelim svijetom u tome koja je mama bolja, nego samo sa susjedstvom. Danas je stanje gore jer se mjerimo sa svima.

Nije teško zapasti u depresiju. Prije su se majke brinule oko ospica i dječje paralize, danas se brinu oko korone i 101 stvari koje nisu postojale ranije.

Mame influencerice toliko lažiraju stvarni život da olako drugima stvaraju komplekse, jednako kao što fotošopirane žene na naslovnicama nameću nestvarne standarde ljepote zbog kojih mislimo da smo ružne, ili barem nedovoljno lijepe. Jer tamo nitko nema grbu na nosu, prišt ili dlaku na bradi, podočnjake također.

Ne, mame influencerice nisu neispavane, to se sve raduje non-stop, popeglane frizure, savršena šminka. A opet, brendovi guraju samo takve mame. Jer stvarne mame, one koje prezentiraju stvaran život, nisu u skladu s brendovima. Kako da se krema reklamira ako dijete slučajno plače? Ispast će da krema pecka pa da dijete plače. Kako da se beskofeinska kava reklamira uz mamu s podočnjacima? To jednostavno nije poželjan život, imati podočnjake. A brendovi prodaju bolji život. Oglašavanje je prodaja boljeg života.

Nije teško zapasti u depresiju. Prije su se majke brinule zbog ospica i dječje paralize, danas se brinu zbog korone i 101 stvari koje nisu postojale ranije. Prije su majke pile Valiume ili kako se to popularno u slengu zvalo Mother’s Little Helper (Mamin mali pomagač), a danas piju antidepresive.

Pisala sam vam o postporođajnoj depresiji i ranije. Mislim da jedan članak nije dovoljan. Moramo dovoljno puta ponoviti nešto da to normaliziramo. Postporođajna depresija nije bolest modernog doba ništa više nego što je to bila bolest doba naših baka i mama, samo se o tome nije govorilo.

A kad se o nečem ne govori, onda to ne postoji. Danas kad su žene dobile snagu da se otvore i pričaju o svemu, čini nam se da se odjednom pojavila i ta nesretna depresija, ali stvar je samo da smo napokon progovorile o tome!
Šezdeset godina nakon Betty Friedan osjećamo isti problem kao i naše bake i mame, samo na drugačiji način.

Danas žene uglavnom rade. Osjećaju pritisak jer rade, a nisu sa svojom djecom. Ako pak ne rade, onda osjećaju kao da ih društvo gleda negativno. Zbog toga se često uznemirujemo i preispitujemo svaku odluku. Obveze su postale strašne, kompetitivnost je narasla, normalno da nam je život ponekad kaotičan i prenatrpan. Željele bismo sve kućice uspješne žene poklikati:

• Radim i uspješna sam u poslu
• Provodim puno vremena s djetetom
• Svaki dan kuham zdravo
• Educiram se o odgoju
• Vozim djecu na x aktivnosti

I tako dalje. Znate na što mislim.

Uostalom, prije smo živjeli u zajednicama, u kućanstvima u kojima su mame i bake uskakale, a danas većina mama nema pomoć koju ne treba platiti. Srećom, pomalo kao društvo napredujemo i očevi sve više shvaćaju koja je njihova uloga u odgoju djeteta te nose s nama mamama teret roditeljstva.

Ako mislite da je samo vama teško, nije. Potražite pomoć, postporođajna depresija da se liječiti. Niste ludi, s vama je sve OK, samo vas je malo "prebacilo". Osim stručne pomoći, više se družite.

Nazovite prijateljicu i izađite s njom van u šetnju ili na kavu, socijalizacija je jako korisna za mlade mame. I dajte si vremena. Prije svega za sebe.

izvor:zadovoljna.hr

Kada se jednom povežete sa vašom bebom, ta veza će trajati zauvek, samo će se odnosi menjati sa godinama...

Naučnici koji se bave razvojem dece, otkrili su koji fiziološki i hemijski faktori doprinose razvijanju veze između roditelja i beba. Istraživanja objašnjavaju zašto su bebe tako zavisne od roditeljske ljubavi, šta je to što uzrokuje da se na prvi pogled zaljubimo u svoje dete, i zašto ljubav koju roditelji osećaju nikada ne prestaje - uprkos činjenici da nas naša deca nekada nerviraju više nego bilo ko drugi. Veza između roditelja i dece se godinama menja, ali značaj i važnost tog odnosa nikada ne blede.

Osećanja u prenatalnom periodu

Nemojte da se iznenadite ako osetite ljubav prema bebi još dok je u stomaku. Kako se približava terminLjubav i razmaženost
Nemoguće je bebu razmaziti ljubavlju. To što joj poklanjamo pažnju i nežnost, što je mazimo, ljuljamo i volimo - može samo da utiče na njen pravilan psihički razvoj. Zahvaljujući ljubavi koju bebi pružaju roditelji, kod nje se razvija poverenje i osećaj sigurnosti, a to je nešto najdragocenije što možemo da joj damo.za porođaj, vaš mozak proizvodi sve više i više oksitocina - hormona koji, između ostalog, podstiče razvoj majčinskog instinkta. Oksitocin je poznat i kao hormon ljubavi, a kod trudnica ima ulogu da smanji stres prilikom porođaja.

Beba takođe uspostavlja vezu sa vama još dok je u stomaku. Istraživanja su pokazala da bebino srce kuca brže kada čuje majčin glas. Naime, na mamin glas i njene otkucaje srca, beba se navikava još u materici. Baš zato, kada se rodi, beba se najprijatnije oseća pored svoje mame.

Hormoni ljubavi

Kada bebica dođe na svet, vi ćete kao novopečena mama biti "preplavljeni" oksitocinom. Nežne tate
Ni tate nisu "imune" kada je u pitanju rođenje njihovih beba. Kod njih se oksitocin luči pri prvom pogledu na bebu, a mnoge tate kažu da su prililikom tog prvog susreta bile ophrvane emocijama. Mnogi očevi se iznenade jer ne očekuju da će tako reagovati, a još manje očekuju da se u njima probudi tolika nežnost.Kada je u pitanju porođaj, oksitocin pre svega ima ulogu da vam pomogne da brzo zaboravite porođajne muke, i da se što pre sa pažnjom i ljubavlju posvetite svom mezimčetu.
Međutim, oksitocin nije jedini hormon ljubavi.

Dopamin, koji je glavni "sastojak" osećaja zadovoljstva, takođe igra veliku ulogu u povezivanju sa detetom. Kada grlite, ljuljate ili hranite vašu bebu, i kod vas i kod nje se luči ovaj hormon. Dok vi uživate zahvaljujući lučenju dopamina, on za vašu bebu ima još veći značaj, jer doprinosi emotivnom vezivanju bebe za vas.

Šta ako se veza ne uspostavi odmah?

Ipak, postoje i mame koje na samom početku nisu u stanju da osete ogromnu ljubav prema svojoj bebi. One su, uglavnom, imale stresan ili iscrpljujući porođaj, dok su neke sasvim drugačije zamišljale svoj porođaj, pa kod njih dolazi do privremenog razočarenja.
Krvna veza nije najvažnija
Usvojena deca i njihovi novi roditelji takođe mogu da osete dobrobiti oksitocina i dopamina. Iako lučenje ovih hormona kod majki nije izazvano fizičkim stanjem (porođajem), pogled na bebu i osećaj da je ona sada njihova briga, takođe podstiče lučenje oksitocina i dopamina.Međutim, pre ili kasnije, svaka mama će se zaljubiti u svoje dete. Može se desiti da mame u početku imaju strah da nose ili kupaju bebu, ali kako dani prolaze - tako će kod njih da raste samopouzdanje, a veza sa bebom će sve više da se produbljuje. 

Ukoliko se beba rodi prevremeno, vrlo je važno da mama provodi što više vremena pored nje. Čak i ako je beba u inkubatoru, ona može da oseti svoju mamu, da čuje njen glas - to je ono što joj izuzetno prija. Takođe, ako je mama imala carski rez i ne može da podiže bebu, onda tata treba još više da se uključi i preuzme i te obaveze. Bebama je svaki fizički kontakt, pre svega dodir kože na kožu, od neprocenjivog značaja.

Pažnja pojačava osećaj bliskosti

Vremenom, ljubav sve više raste - i za vas, i za vašu bebu. Na samom početku, beba još uvek nije u stanju da raspozna vaš lik, ali je ipak u stanju da vas oseća i prepoznaje. Kada malo poraste, uživaće u osmesima koje joj upućujete. Međutim, tek kada napuni sedam-osam meseci, uspostavlja se snažna emotivna veza između nje i ljudi koji su joj važni. Beba se u tom periodu oslanja na one osobe koje joj poklanjaju pažnju, koje je hrane, umiruju kada plače, menjaju pelene, ili su samo tu da se sa njom igraju. Kada mama izađe iz prostorije, beba će se pitati gde je to otišla, i obradovaće joj se kada je ponovo vidi. To nije ljubav kako je mi definišemo, ali je to ipak najjača emocija koja je bebi poznata.

Manja Perić Mitić

izvor:yumama.com

Kako vaša beba raste te počinje puzati i hodati, sitnice u domu mogu predstavljati potencijalnu opasnost. Priprema cijelog doma kako bi bio siguran za bebu može biti iznenađujuće veliki posao jer treba misliti na svaku sitnicu.

Nažalost, nikakva pravila ne mogu garantovati potpunu sigurnost, ali pomažu da se situacija stavi pod kontrolu i minimalizuje potencijalna opasnost.

OSNOVNA PRAVILA ZA SIGURNOST

* U utičnice stavite zaštitu kako djeca ne bi mogla u njih gurati prstiće.

* Instalirajte zaštitu za vrata koja sprečava da se vrata zatvore kako djeci ne bi prignječila prste.

* Za stepenice koristite zaštitnu ogradu.

* Upoznajte se sa svim biljkama koje držite u kući kako biste bili sigurni da nijedna od njih nije otrovna za dijete u slučaju da je pojede. One koje su opasne uklonite.

* Lijekove držite na sigurnom, dalje od dohvata djeteta.

* Sredstva za čišćenje, posebno ona agresivna za čišćenje kuhinja i kupatila, držite u zatvorenom ormariću.

ORGANIZUJTE DNEVNU SOBU U SKLADU SA DJETETOVIM POTREBAMA

* Postavite zaštitu za oštre ćoškove na stolovima. To je posebno važno kad beba počinje puzati kako ne bi udarila glavom.

* Pričvrstite police s knjigama i drugi visoki namještaj na zid kako se ne bi srušio kada se dijete proba uspeti uz njega.

* Sve površine koje su u visini djeteta raščistite ili na njima nemojte držati potencijalno opasne predmete.

PROVJERITE KUHINJU

* Postavite sigurnosne kvake na kuhinjske ormariće i ladice, kao i na frižider, rernu i mašinu za suđe.

* Iz donjih ladica, koje dijete može dosegnuti, uklonite potencijalno opasne predmete.

* Isključite električne aparate kad ih ne koristite. Ako morate nešto držati na pultu, sklonite kabalove kako ih dijete ne bi moglo dohvatiti.

* Kad kuvate na električnom šporetu, koristite ringle koje su dalje od ćoška šporeta i okrenite ručke lonca prema nazad kako ih beba ne bi mogla dodirnuti.

OSIGURAJTE KUPATILO

* U kadu ili tuš-kabinu postavite podlogu protiv klizanja.

* Sklonite sve higijenske proizvode izvan dosega beba, uključujući i pastu za zube, kozmetiku, pincetu i druge potencijalno opasne predmete.

* Postavite zaštitni zatvarač za WC šolju.

izvor:Nezavisne novine

Mališani vrlo često ne vole čarapice, skidaju ih i ne prijaju im. Ukoliko situacija to dozvoljava, pustite ih. Hodanje bosih nogica ima mnogo prednosti po zdravlje vašeg deteta.

Da li ste čuli da je hodanje bosih nogu neverovatno dobro po zdravlje vašeg deteta?

Kako bi se detetovo stopalo razvijalo kako treba, hodanje bosih nogica je odlično za bebu.

Pogledajte koje su sve dobrobiti bosih stopala:

- Dete će manje padati dok uči da hoda. Važno je da što bolje oseti pod, a to će im pomoći sa balansom i koordinacijom.

- Biže svesniji prostora u kom se nalaze. To se naziva propriocepcija. Ona je važna za mozak, jer mu pomaže u koordinaciji, posturi, svesnosti tela.

- Kada prohoda, dete će imati bolje držanje.

- Hodanje bosih nogica podstiče bebin motorni razvoj. To obuhvata i hodanje uz stepenice, skakanje, trčanje, penjanje.

- Na ovaj način beba jača stopala i donji deo nogu kada stoji ili hoda.

Naravno, nemojte bebu puštati da hoda bosa ukoliko je hladno ili nije prikladno. Zato je važno da pronađete odgovarajuću obuću, koja će odgovarati bebinoj nozi.

izvor:youmama.com

Pevajte, samo pevajte! Uspavanke imaju neverovatan učinak za bebicu. Pogledajte zbog čega su one važne.

Uspavanke su odlične za bebe jer ih smiruju. Bebe reaguju na samu pesmu, bez obzira na to što im nije poznata melodija ili jezik na kom se peva.

Ono što je jedino važno je da se radi o uspavankama, ali i da ih peva njima draga osoba. Upravo je to dokazalo i istraživanje koje je sproveo Harvard Music Lab, gde su proučavali kako deca reaguju na različite pesme pre spavanja, a otkrili su da najbolje reaguju upravo na zvuk uspavanki.

Uspavanke usporavaju rad srca deteta, što utiče na mirno i duboko disanje i to ih dodatno smiruje. Uspavanke su odlične jer se njihova melodija ponavlja, lagana je i opuštajuća, a to umiruje bebe.

Dodatna prednost je ako uspavanku pevaju roditelji ili poznate osobe na čiji je glas beba navikla i zbog čega se oseća sigurno.

Dakle uspavanke su odlične iz više razloga. One smiruju bebe, povezuju osobu koja peva uspavanke i bebu, smanjuje se nivo stresa kod beba i kod osobe koje peva, produbljuje disanje bebe i omogućava bolji san.

Ako se ne sećate tekstova uspavanki, možete i izmisliti neku. Ne zaboravite da je jedino važno da beba čuje vaš glas, reči joj nisu bitne. Ipak, bebe će bolje reagovati na uspavanku koja im je poznata, pa probajte da uvek pevate iste.

izvor:youmama.com

Ako ste očekivali da ćemo vam nabrojati stvari koje se mogu kupiti u radnji, bolje nemojte čitati ovaj članak. Najbolji pokloni ne mogu se kupiti.

Evo liste najboljih stvari koje roditelji mogu da daju svojoj deci. Koliko od ovih stvari ste već dali svom detetu? 

Stomačni virus kod dece i beba je vrlo česta pojava. Pedijatar dr Ivan Milovanović govori o tome šta treba da radite ukoliko dođe do infekcje kod deteta, a šta ako je u pitanju beba.

Među mlađim školarcima sve je više onih sa stomačnim virusom, koji počinje povišenom telesnom temperaturom, pa povraćanjem, a zatim se javlja i prolivasta stolica.

Prema rečima asistenta dr Ivana Milovanovića, šefa Dnevne bolnice gastroenterologije, Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj, što je dete mlađe rizik od prevelikog gubitka tečnosti usled povraćanja i proliva je veći, pa bi roditelji koji osim školarca imaju i bebu trebalo da budu posebno oprezni.

Stomačni virusi nisu neuobičajeni među najmlađima, ali zahtevaju adekvatan tretman da ne bi došlo do komplikacija, kao što je veliki gubitak tečnosti. Ukoliko, pak, dete uporno povraća, ima suva usta, naslage na jeziku, pospano je i nije dugo mokrilo, onda se radi o srednjoj do teškoj dehidraciji. Ona se ne može korigovati nadoknadom tečnosti preko usta, već je potrebna kratkotrajna hospitalizacija radi intravenske nadoknade tečnosti.

"Osnov lečenja stomačne viroze kod školske dece jeste da im se u kućnim uslovima adekvatno nadoknadi izgubljena tečnost", objašnjava dr Milovanović.

Obično se radi oralnim rehidratacionim sredstvima, koje se mogu kupiti u svakoj apoteci, a sadrže dosta elektrolita, odnosno soli. Moguća je i rehidratacija priručnim sredstvima, kao što su gotove supe iz kese ili sok od jabuke razblažen sa vodom. U većini slučajeva, ovakav tretman, ukoliko je sprovodi postepeno i uporno u trajanju od nekoliko sati, dovoljan je da dete ne dehidrira.
 
Kada je o novorođenčadi reč i odojčadi do šest meseci starosti, postupak je drugačiji.

"Kod njih ne treba biti uporan sa kućnom rehidratacijom, već ih što pre dovesti kod lekara da se utvrdi uzrok povraćanja ili proliva i započne sa adekvatnom nadoknadom tečnosti u bolničkim uslovima. Obično se tada uradi i analiza stolice i to koprokultura, kada se sumnja na bakterije ili brzi antigenski testovi, kada se sumnja na virusne prouzrokovače: rota, adeno i noro virus. Potrebno je naglasiti da podoji do šest meseca smanjuju učestalost i težinu crevnih infekcija", rekao je on.

Smatra se da će do treće godine života svako dete da ima između jedne i tri epizode crevne infekcije. U najvećem broju slučajeva radi se o virusnim infekcijama, koje se obično prenose u kući ili kolektivu preko prljavih ruku.

Ukoliko se primeti krv u stolici potrebno je odmah potražiti pomoć lekara.

"Krv u stolici kod dece najčešće ukazuje na bakterijsku crevnu infekciju ili na komplikaciju crevne infekcije, kao što je invaginacija i ona svakako zahteva što ranije javljanje lekaru", kaže on.

Inače, infekcije probavnog sistema kod dece predstavljaju jedne od najčešćih bolesti sa kojima se deca i roditelji susreću.

izvor:youmama.rs

Svaka mama zna da trljanje očiju znači da je beba spremna za san, ali sigurno niste znali zbog čega je baš trljanje očiju signal za pospanost...

Da bi umanjila napetost u očnim mišićima, ona nesvesno kreće da dira kapke i da ih trlja, kao što odrasli pokušavaju da masiranjem sebi pomognu kad god ih nešto boli. Mnogi roditelji im tada sklanjaju ruke, plašeći se da se ne povrede, ali pedijatri kažu da je to pogrešno, sve dok nije grubo i ne traje predugo.

Ukoliko beba, ipak, neće da spava, može da znači da trljanjem očiju šalje signal da joj nešto drugo smeta. Moguće je da joj je upala prašina ili trun, pa bi trebalo to da se proveri, kako trljanjem ne bi još više iskomplikovala situaciju. A možda "protestvuje" i zbog suvog vazduha u prostoriji, koji isušuje očne kanale.

Mnoge trudnice, pogotovo one koje su u devetom mesecu, željno iščekuju dolazak bebe i pitaju se kada će im se ona pridružiti, kao i da li im telo može dati neki znak. Može i pogledajte koje su to signali.

Termin porođaja samo je okvirni pokazatelj kada bi beba trebalo da dođe na svet, a vaše telo vam može mnogo više reći.

Mnoge trudnice, koje se približavaju terminu porođaja, bi volele da znaju koji znakovi upućuju da je porođaj blizu, jer žele da se pripreme za ono što ih očekuje i žele da sve obave sa što manje stresa.

Mogući pokazatelji koji govore da je porođaj blizu

Teško je tačno prognozirati kad će početi porođaj, lekari otprilike na početku odrede termin porođaja, a zatim ga, kako prate trudnoću, znaju i korigovati.

Ipak kad se taj datum zaista i približi, postoje neki znakovi koji zaista ukazuju da bebe uskoro stiže:

- spuštanje ploda

- gubitak težine ili prestanak dobijanja na težini

- vaginalni iscedak

- pripremne kontrakcije postaju sve učestalije

- pritisak je sve veći

- kod nekih se žena pojavi proliv nekoliko dana pre ili na dan porođaja

- grlić materice se skraćuje i smekšava pa se pritom sluzavi čep koji ga zatvara izbacuje napolje, praćen blagom sukrvicom

Neobični znakovi kod nekih trudnica

Katkad trudnice ističu da imaju višak energije, energično spremaju kuću, neke čak peru prozore. Ipak, koliko se god trudnice pripremale, faktor iznenađenja gotovo je uvek prisutan. Na kraju, ne brinite se previše –  bićete spremni baš kao što su bile i mnoge trudnice pre vas.

izvor:yumama.rs

Kako se razvija ljubav između mame i bebe?

Kada se jednom povežete sa vašom bebom, ta veza će trajati zauvek, samo će se odnosi menjati sa godinama...

Naučnici koji se bave razvojem dece, otkrili su koji fiziološki i hemijski faktori doprinose razvijanju veze između roditelja i beba. Istraživanja objašnjavaju zašto su bebe tako zavisne od roditeljske ljubavi, šta je to što uzrokuje da se na prvi pogled zaljubimo u svoje dete, i zašto ljubav koju roditelji osećaju nikada ne prestaje - uprkos činjenici da nas naša deca nekada nerviraju više nego bilo ko drugi. Veza između roditelja i dece se godinama menja, ali značaj i važnost tog odnosa nikada ne blede.

Osećanja u prenatalnom periodu

Nemojte da se iznenadite ako osetite ljubav prema bebi još dok je u stomaku. Kako se približava terminLjubav i razmaženost
Nemoguće je bebu razmaziti ljubavlju. To što joj poklanjamo pažnju i nežnost, što je mazimo, ljuljamo i volimo - može samo da utiče na njen pravilan psihički razvoj. Zahvaljujući ljubavi koju bebi pružaju roditelji, kod nje se razvija poverenje i osećaj sigurnosti, a to je nešto najdragocenije što možemo da joj damo.za porođaj, vaš mozak proizvodi sve više i više oksitocina - hormona koji, između ostalog, podstiče razvoj majčinskog instinkta. Oksitocin je poznat i kao hormon ljubavi, a kod trudnica ima ulogu da smanji stres prilikom porođaja.

Beba takođe uspostavlja vezu sa vama još dok je u stomaku. Istraživanja su pokazala da bebino srce kuca brže kada čuje majčin glas. Naime, na mamin glas i njene otkucaje srca, beba se navikava još u materici. Baš zato, kada se rodi, beba se najprijatnije oseća pored svoje mame.

Hormoni ljubavi

Kada bebica dođe na svet, vi ćete kao novopečena mama biti "preplavljeni" oksitocinom. Nežne tate
Ni tate nisu "imune" kada je u pitanju rođenje njihovih beba. Kod njih se oksitocin luči pri prvom pogledu na bebu, a mnoge tate kažu da su prililikom tog prvog susreta bile ophrvane emocijama. Mnogi očevi se iznenade jer ne očekuju da će tako reagovati, a još manje očekuju da se u njima probudi tolika nežnost.Kada je u pitanju porođaj, oksitocin pre svega ima ulogu da vam pomogne da brzo zaboravite porođajne muke, i da se što pre sa pažnjom i ljubavlju posvetite svom mezimčetu.
Međutim, oksitocin nije jedini hormon ljubavi.

Dopamin, koji je glavni "sastojak" osećaja zadovoljstva, takođe igra veliku ulogu u povezivanju sa detetom. Kada grlite, ljuljate ili hranite vašu bebu, i kod vas i kod nje se luči ovaj hormon. Dok vi uživate zahvaljujući lučenju dopamina, on za vašu bebu ima još veći značaj, jer doprinosi emotivnom vezivanju bebe za vas.

Šta ako se veza ne uspostavi odmah?

Ipak, postoje i mame koje na samom početku nisu u stanju da osete ogromnu ljubav prema svojoj bebi. One su, uglavnom, imale stresan ili iscrpljujući porođaj, dok su neke sasvim drugačije zamišljale svoj porođaj, pa kod njih dolazi do privremenog razočarenja.
Krvna veza nije najvažnija
Usvojena deca i njihovi novi roditelji takođe mogu da osete dobrobiti oksitocina i dopamina. Iako lučenje ovih hormona kod majki nije izazvano fizičkim stanjem (porođajem), pogled na bebu i osećaj da je ona sada njihova briga, takođe podstiče lučenje oksitocina i dopamina.Međutim, pre ili kasnije, svaka mama će se zaljubiti u svoje dete. Može se desiti da mame u početku imaju strah da nose ili kupaju bebu, ali kako dani prolaze - tako će kod njih da raste samopouzdanje, a veza sa bebom će sve više da se produbljuje. 

Ukoliko se beba rodi prevremeno, vrlo je važno da mama provodi što više vremena pored nje. Čak i ako je beba u inkubatoru, ona može da oseti svoju mamu, da čuje njen glas - to je ono što joj izuzetno prija. Takođe, ako je mama imala carski rez i ne može da podiže bebu, onda tata treba još više da se uključi i preuzme i te obaveze. Bebama je svaki fizički kontakt, pre svega dodir kože na kožu, od neprocenjivog značaja.

Pažnja pojačava osećaj bliskosti

Vremenom, ljubav sve više raste - i za vas, i za vašu bebu. Na samom početku, beba još uvek nije u stanju da raspozna vaš lik, ali je ipak u stanju da vas oseća i prepoznaje. Kada malo poraste, uživaće u osmesima koje joj upućujete. Međutim, tek kada napuni sedam-osam meseci, uspostavlja se snažna emotivna veza između nje i ljudi koji su joj važni. Beba se u tom periodu oslanja na one osobe koje joj poklanjaju pažnju, koje je hrane, umiruju kada plače, menjaju pelene, ili su samo tu da se sa njom igraju. Kada mama izađe iz prostorije, beba će se pitati gde je to otišla, i obradovaće joj se kada je ponovo vidi. To nije ljubav kako je mi definišemo, ali je to ipak najjača emocija koja je bebi poznata.

Manja Perić Mitić

izvor:yumama.com