Ne goje samo masti, kao što se često misli. Možemo razlikovati čak tri načina ishrane koja lako dovode do viška kilograma, a naročito do masnih naslaga u predelu stomaka.
Koji su glavni uzroci gojaznosti?
1. Suviše često posežete za ugljenim hidratima
Možda ne znate, ali i šećeri se pretvaraju u mast, koja je glavni uzrok zašto se gojimo. Zapravo, oni su ti koji najbrže pokreću insulin i utiču na uvećanje težine. Ako u krvi ima previše šećera (a do toga dolazi ako jedemo ne samo slatkiše, nego i testeninu ili rafinisani pirinač), insulin doprinosi sakupljanju masti u masnom tkivu. Prekomerna upotreba ne znači samo obilne porcije, već i (bolje rečeno pre svega) sklonost ka unosu veće količine ugljenih hidrata u odnosu na ostale hranljive sastojke, odnosno proteine i masti. Trebalo bi da korigujete ovu naviku i poboljšate metabolizam šećera i funkcionalnost insulina. Samo tako ćete se osloboditi viška kilograma.
2. Previše masti u ishraniOvo je najčešći uzrok gojaznosti. Kod osoba čija je ishrana bogata mastima lakše dolazi do sakupljanja masnih naslaga u telu. Masti su u većoj količini zastupljene u sirevima, suhomesnatim proizvodima, prženoj hrani, raznim dodacima jelu, ali i u mesu. Analize krvi često pokazuju povišen nivo triglicerida i holesterola.
Organizam treba navesti da sagori masne naslage tako da nam do mozga i ne dođe da mu nešto uskraćujemo. Ako započnete strogu dijetu, samo ćete usporiti metabolizam, posebno onaj bazalni, a višak kilograma neće nestati. U slučaju ove vrste gojaznosti, treba aktivirati lipolizu. Lipoliza je proces rastavljanja triglicerida tokom kojeg se oni pretvaraju u slobodne masne kiseline, koje se mogu iskoristiti za stvaranje energije. To znači da treba menjati ishranu, ali tako da ona ne bude ograničena nego izbalansirana. Masti životinjskog porekla ne treba izbacivati iz ishrane, nego ih uzimati u odgovarajućim količinama.
Potrebni su vam i suplementi i prirodni lekovi koje će vam pomoći da redukujete nivo masti u krvi i omogućiti bolje funkcionisanje jetre.
3. Unosite previše kalorija svakog dana
Ovde se ubrajaju svi oni koji stalno osećaju glad. Zbog toga ili uzimaju obilne porcije ili unose više kalorija nego što im je potrebno, preterujući s voćnim sokovima, alkoholnim pićima i slatkišima. Ovu pojavu možemo nazvati i proždrljivošću, ali možda je reč i o nervozi.
Nervoza i stres pojačavaju osećaj gladi i ubrzavaju stvaranje masnih naslaga oko struka što dovodi do viška kilograma. Kad smo pod pritiskom, ili smo uznemireni, naš organizam proizvodi kortizol, hormon stresa. Ovaj hormon, povezan s osećajem gladi, usmerava nam apetit prvenstveno ka kaloričnim namirnicama. To je, s njegove tačke gledišta, pozitivno: u slučaju opasnosti potrebno je mnogo energije.Kortizol je u dosluhu i s masnim ćelijama u predelu trbuha, gde namerava da akumulira svu tu energiju. I upravo tako stres utiče na povećanje obima struka i gojaznost.
Kako da znate kojem tipu pripadate
Pročitajte sva tri profila koja smo naveli. Kako prenose mediji, ako se prepoznate u bar tri osobine, pogledajte šta vam je činiti. Pronalazite se u više profila i ne možete da se odlučite? Odaberite profil koji će vam omogućiti da umanjite osećaj gladi te da držite pod kontrolom nervozu koja vas tera da preterujete s jelom. Ili pak nedelju dana vodite mali dnevnik ishrane na osnovu kojeg ćete shvatiti jeste li skloniji preterivanju u ugljenim hidratima ili mastima. (zdravljeilepota)
