Za ljude svih starosnih doba plač je prirodan, važan način izražavanja emocija – čak i kada je razlog prolivenih suza prilično nejasan
Svi povremeno plačemo, nekad i po nekoliko puta na dan a da uopšte ne znamo pravi razlog plača. Ako plakanje postane učestalo ili nekontrolisano, a ne nema očiglednog uzroka i objašnjenja, trebalo bi razmisliti o tome da se obratimo lekaru. Jer, razlozi su brojni – mentalno zdravlje, hormonska neravnoteža, neurološka stanja…
Uzroci neobjašnjivog plača
Mnogo je faktora koji mogu da budu razlog ili uzrok što osoba plače više nego obično, ili bez očiglednog razloga. Najčešći su razlozi neobjašnjivog plača, pre sveg kod žena, su: menstruacija, depresija, tuga, trudnoća, loše raspoloženje, nedostatak motivacije ili energije, problemi sa spavanjem i pamćenjem, nedostatak interesa za bebu i osećaj beznađa i krivice.
Suze su sasvim OK kada imate menstruaciju.Hormonske promene koje se javljaju u vreme menstruacije mogu izazvati emocionalne i fizičke simptome. Lekari sve ove simptome zajednički nazivaju predmenstrualnim sindromom (PMS). Studija iz 2013. godine pokazala je da čak 75 odsto žena u reproduktivnom „pati“ od PMS – onih dana kada „ženi ne treba prilaziti, bez potrebe“. Plač je, na primer, jedan od simptoma PMS-a.
U trudnoći hormoni sve diktiraju, pa i plač
Tokom i posle trudnoće telo prolazi kroz mnoge hormonalne promene. Te promene mogu da utiču na raspoloženje žene koje se menja iz minuta u minut. Plač je, naravno, učestaliji u ovom stanju žene. Naučne studije su potvrdile da većina žena oseti tugu i neku prazninu u roku od nekoliko dana od porođaja. Ako ova osećanja traju duže od 2 nedelje, stručnjaci ukazuju da je reč o postporođajnoj depresiji.
Emocionalni ispadi i plača zbog „burnout“ sindroma
Termin „burnout“ ili izgaranje zbog posla već nekoliko godina tretira se kao zvanična dijagnoza. Opisuje ekstremnu mentalnu i fizičku iscrpljenost koju osoba može da doživi kada je izložena prekomernom, produženom stresu. Takvo stanje može da utiče na sposobnost osobe da reguliše svoje negativne emocije, što može dovesti do emocionalnih ispada i plača.
Kada se treba javiti lekaru?
Pa, kada bi bilo pravo da se neko, ko nekontrolisano plače, javi lekaru? Takve osobe trebalo bi da se obrate lekaru ako dožive plač koji je čest, nekontrolisano se javlja i bez očiglednog razloga, kada plač ometa sposobnost obavljanja svakodnevnih stvari, praćen je drugim fizičkim, emocionalnim ili psihološkim simptomima…
Ako lekar veruje da osoba možda ima osnovni problem mentalnog zdravlja, može je uputiti psihijatru ili psihoterapeutu. Ovi stručnjaci za mentalno zdravlje mogu pomoći ljudima da reše osnovna pitanja i razviju odgovarajuće strategije suočavanja. Ukoliko lekar posumnja da postoji problem sa fizičkim zdravljem, konstatuje se dijagnoza i predlaže lečenje.
(krstarica)
