Iako su mjere zbog korona virusa korona takve da se malo vremena provodi napolju, biti veliki dio dana kod kuće - pogotovo ako vam je to trenutno i radno mjesto - može biti loše za vaše mentalno zdravlje. Dr Džo Daniels, klinički psiholog specijalizovan za tjeskobu i umor, objasnila je šta se sve može dogoditi ako ste dane proveli zatvoreni u svoja četiri zida - i to u strahu od zaraze i cijele situacije.

“Normalno je da ne želite da izlazite napolje, ne brinite. U ovo doba godine obično prelazimo u stanje 'hibernacije'. Zato je razumno povlačiti se u zatvorene prostore”, rekla je.

Ipak, kao i drugi stručnjaci, ona smatra da bi trebalo svakodnevno 'puniti baterije' na svježem vazduhu.

Kako prenosi LADbajble, teškoće s mentalnim zdravljem uglavnom proizlaze iz nezadovoljavanja naših osnovnih potreba. Ako ostanemo predugo u kući, to znači da nemamo pristup nekim stvarima koje su nam potrebne - a patiti neće samo mentalno zdravlje već i fizičko.

Kako kaže Daniels, fizička aktivnost je presudna za mentalno i fizičko zdravlje jer nam pomaže da se riješimo stresa i tjeskobe, a takođe oslobađa endorfine i čini nas sposobnijima za odgovor na infekciju. Osim toga, veoma je bitno i dalje, koliko god vam bilo teško, vidjeti se s ljudima i ostvariti j kontakt 'licem u lice'.

“Mi smo društvena bića kojima je to potrebno, ali još jedan razlog je taj što nam razgovor s drugima daje novu perspektivu o određenim situacijama. Što duže vremena provedete u kući, to ćete se više usredsrediti na neke svoje brige i probleme, a to ne odvlači pažnju od cijele situacije.”

Psiholog naglašava da je bitan balans.

“Nagovarati ljude da izađu napolje ako baš nikako ne žele zapravo ima suprotan efekt i mentalno zdravlje se može pogoršati. Zato pravite male korake, ako ste već dugo kod kuće, izađite u neku kratku šetnju. Vremenom pojačajte tempo. Nađite ravnotežu između zatvorenosti u kući i izlaska napolje”, kazala je Daniels.  (glassrpske)

Mentalna iscrpljenost je simptom dugotrajnog stresa. S obzirom na to da dugo traje, celo naše telo trpi. Stoga, treba pokušati promeniti u našem životu ono što izaziva dugotrajan stres.

Koja je razlika između stresa i mentalne iscrpljenosti?

Sa stresom se svi susrećemo i to je prirodni odgovor tela na nove situacije. Adrenalin i hormon stresa - kortizol pomažu da brzo reagujemo na uočene pretnje. Nakon uklanjanja 'pretnje', telo će zaustaviti napad hormona i tada bi trebalo da se vratite u svoje normalno stanje.

Sa druge strane, mentalna iscrpljenost je simptom dugotrajnog stresa. Kada se neprestano bavite stvarima koje aktiviraju prirodni odgovor vašeg tela na stres, nivo kortizola i adrenalina ostaje visok. Na kraju to počinje da ometa normalne funkcije vašeg tiela (poput probave, spavanja, imunološkog sistema..)

Simptomi mentalne iscrpljenosti:

Osećaj stresa ili teskobe
Cinizam ili pesimizam
Apatija
Poteškoće u koncentraciji
Osećaj bespomoćnosti
Fizička iscrpljenost ili umor
Problemi sa spavanjem (previše ili premalo spavanja)
Nizak nivo motivacije
Osećaj rastresenosti
Poteškoće s pamćenjem
Glavobolja
Drastično gojenje ili mršavljenje
Promene u apetitu.

Kako da znamo da li smo emocionalno iscrpljeni ?

Ređe se smejete nego inače, čak i u situacijama koje su obično smešne.Čini vam se da vam je čulo ukusa osetljivije, pa hrana nema neki ukus, muzika me ne pokreće, masaža leđa ne pruža zadovoljstvo i posežete za crnom ili sivom odećom.Ne možete da spavate i sve što vam treba jeste san.

Druženje je otežano. Kad ste s prijateljima ili porodicom, osećate da teško pratite šta vam drugi govore.Lako vas zaprepaste glasovi, zvukovi ili pokreti. Osećate se nervozno.Razdražljiviji ste nego ranije, posebno dok čekate red ili dok pričate telefonom.Pojačana je teskoba, a zbog gužve u saobraćaju osećate se klaustrofobično.

.Potražite pomoć od lekara ili terapeuta