Zubni implanti su već dugo prisutni na našim prostorima, i veoma popularno rešenje za nadoknadu zuba. Zapravo, implanti se smatraju najboljim načinom nadoknade zube.
Osim standardnih implanata, pacijentima su dostupni i takozvani mini implanti, a veliki broj pacijenata nije upoznat sa njima, pa ćemo u današnjem članku objasniti o čemu se radi i koje su razlike u odnosu na standardne implante.
Kao što samo ime kaže, osnovna razlika leži u njihovoj veličini, što donosi određene prednosti, ali i mane.
Pre svega, njihova glavna prednost leži u tome što zbog svoje veličine mogu biti ugrađeni kod pacijenata kod kojih je došlo do gubitka zubne kosti, i kod kojih je zubna kost toliko tanka da klasični zubni implanti ne bi mogli biti ugrađeni bez dodatnih operacija.
Ove operacije uključuju nadoknadu zubnu kosti, ili podizanja sinusa, prilično su invanzivne i dodatno produžavaju oporavak i vreme potrebno za ugradnju implanta.
Osim toga, čak i u slučajevima kada ove operacije nisu neophodne, mini implanti zahtevaju kraći period oporavka, budući da je njihova ugradnja manje invanzivna.
Druga velika prednost mini implanata jeste što se mogu ugraditi u regije pretrpane zubima, u koje za tradicionalne implante ne bi bilo dovoljno mesta.
Uobičajeno, mini implanti nešto su jeftiniji od standardni implanata, a njihov životni vek je isti kao i u slučaju tradicionalnih implanata što je pacijentima često dodatna motivacija da se odluče za njihovu ugradnju.
Glavna mana mini implanata je što pružaju nešto slabiju stabilnost i čvrstoću, pa se oni ne mogu koristiti za nošenje velikih protetskih radova, kao što su veliki zubni mostovi, parcijalne ili čak totalne proteze.
Po svim drugim karakteristikama, ovi specifični implanti male veličine dele karakteristike standardnih implanata.
Oni su veoma pouzdano rešenje, koje je dizajnirano tako da traje preko deset godina, a kod velikog broja pacijenata i znatno duže, čak i doživotno.
Sam implant zapravo je titanijumski šraf koji se hirurški ugrađuje u viličnu kost pacijenta, i nakon perioda oporavka opterećuje krunicom ili drugim protetskim radom.
Ovaj period oporavka traje od tri do šest meseci tokom kog se stvara čvrsta veza sa viličnom kosti, nakon čega implant preuzima ulogu prirodnog zuba.
Materijal od kog su implanti izrađeni, titanijum, dobro je poznat i ispitan materijal koji se u medicini i stomatologiji koristi već veoma dugo.
Reč je o biokompatibilnom materijalu, što podrazumeva da ga ljudsko telo lako prepoznaje kao svoj integralni deo, a ima hipoalergenske karakteristike, te su slučajevi kada se implant ne primi veoma retke.
Zapravo, studije pokazuju da je stopa uspešnosti ugradnje implanta i preko 95%, a kod pacijenata kod kojih dođe do otkaza implanta može se ponovo ugraditi implant drugih karakteristika, pre svega druge veličine i tipa.
Kritičan period za preživljavanje implanta predstavlja upravo period oporavka nakon ugradnje, dok još uvek nisu formirane čvrste, gotovo neraskidive veze sa viličnom kosti.
Nakon oporavka i srastanja implanta, nije potrebna posebna nega zubnih implanta.
Oni se održavaju kao i prirodni zubi, uz redovno pranje zuba i korišćenje zubnog konca.
Redovne stomatološke kontrole, svakih šest meseci do godinu dana su neophodne kako bi se sprečilo da bilo kakva infekcija usta i zuba dovede do ugrožavanja implanta.
