putovanje

I karfiol i brokoli korisno je uključiti u ishranu. Sadrže malo kalorija i mnogo vitamina i minerala. Sadržaj vlakana i vitamina C u ovom povrću je veći nego u ostalom. Vlakna pomažu probavu i uklanjanje toksina iz tijela, a vitamin C je dobar u borbi protiv infekcija, jačanju imuniteta, potiče zarastanje rana i pridonosi sjaju kože.

Šoljica sirovog karfiola sadrži 27 kalorija, 5,5 grama ugljenih hidrata, 2 grama vlakana i 2 grama proteina. Šoljica sirovog brokolija ima 31 kaloriju, 6 grama ugljenih hidrata, 2,5 grama vlakana i 2,5 grama proteina. Brokoli sadrži veću dozu vitamina C i K, dok karfiol ima viši nivo vitamina B5 i B6.

Karfiol je omiljen među vegetarijancima, kao i osobama koje su na keto dijeti. Broj recepata za jela koje se od nje spremaju sve je veći. Između ostalog, karfiol je zamijenio klasičnu koru za picu koja se pravi od tijesta.

Antioksidansi u karfiolu pomažu u regeneraciji ćelija, usporavaju starenje i uklanjaju slobodne radikale iz tijela.

Brokoli sadrži spoj sulforafan, koji smanjuje upale, nivo šećera u krvi, a dobar je i za zdravlje očiju. Slično tome, karfiol takođe sadrži snažne i jake antioksidanse koji imaju sposobnost čišćenja i jačanja funkcije ćelija.

Karfiol i brokoli imaju brojne prednosti za zdravlje srca. Pokazalo se da ljudi koji jedu više korjenastog povrća imaju manji rizik od zaraze ili razvoja srčanih komplikacija, piše Times of India.

Karfiol i brokoli obezbjeđuju ravnoteže dobrih bakterija u probavnom traktu. Bogat sadržaj vlakana takođe umanjuje probavne probleme i pomaže u smanjenju nivoa holesterola i kontroli dijabetesa tipa 2.

Šta je zdravije - karfiol ili brokoli?

Može biti teško odrediti koje je povrće bolji izbor. Oba imaju hranjive i korisne dodatke vašoj ishrani.

Odgovor na postavljeno pitanje uglavnom zavisi o vašim ciljevima i preferencijama. Na primjer, ako vam je na umu gubitak kilograma ili jedenje obroka s malo ugljenih hidrata, nema boljeg izbora od karfiola. Međutim, ako u ishranu želite da uvrstite više različitih vitamina i minerala, brokoli može da zasjeni karfiol.   (b92)

Karfiol sa mljevenim mesom i začinskim biljem je idealna preporuka za nedeljni ručak.

Sastojci:
1 veliki karfiol
so
biber
2 kriške starog hljeba
400 g mljevenog mesa
2 glavice crvenog luka
1 jaje
svježe začinsko bilje
Za bešamel sos:
20 g maslaca
20 g brašna
400 ml mlijeka
100 g gaude
Priprema:
Karfiol operite, očistite i cijelog kuhajte u posoljenoj vodi 12-15 minuta.

Hljeb namočite u mlako mlijeko, pa ga ocijedite. Luk nasjeckajte na kockice. Mljeveno meso pomiješajte s lukom, hljebom, začinima i jajem. Posolite i pobiberite.

Rernu zagrijte na 180 stepeni. Karfiol ocijedite i ostavite da se ohladi. Hladan karfiol napunite smjesom od mesa tako da je pažljivo punite između cvjetova. Punjeni karfiol stavite u namašćenu vatrostalnu činiju.

Pripremite bešamel. Na zagrijanom maslacu kratko propržite brašno, pa zalijte mlijekom i uz neprekidno mešanje kuhajte dok se ne zgusne. Na kraju dodajte gaudu. Bešamel sosom prelijte karfiol i pecite oko 50-60 minuta.

Izvor:Nezavisne

U zadnje vrijeme karfiol je povrće kome se zaista poklanja dosta pažnje.

On priprada porodici kupusa i svrstava se u jednu od najljekovitijih biljki. Mnoga istraživanja dokazala su da je odličan u borbi protiv karcinoma dojke, debelog crijeva, pluća, jajnika i bešike.

Ovu moć daju mu antioksidanti, kojima se karfiol može pohvaliti u velikom broju u svom sastavu.

Pored antioksidanata karfiol je veoma bogat i vitaminom C i upravo ova dva sastava ukombinaciji sprečavaju pojavu raka.

Koristi se u ishrani od davnina i veoma je sličan brokoliju. Posljednjih godina ljudi koji preferiraju zdravu ishranu govore da ovu namirnicu treba uvrstiti u svakodnevnu ishranu. Ovo povrće sadrži i veliku količinu magnezijuma, koji je takođe veoma važan za ljudski organizam.

Lekovita svojstva karfiola

Najvažnije dejstvo karfiola je ono koje je već pomenuto, a to je smanjenje rizika od pojave karcinoma. On ne sadrži masti, ima malo ugljenih hidrata, a sadrži fitonutrijente. Upravo oni sprečavaju da se pojave štetni enzimi, koji stvaraju pojave koje su pogodne za aktiviranje raka. Ovo povrće djeluje tako što aktivira pozitivno djelovanje tih enzima i samim tim onemogućava dolazak kancerogenih supstanci.

Ukoliko se ova namirnica koristi baš iz razloga da smanji rizik od pojave raka, trebalo bi da osoba ima tri do pet obroka karfiola u toku jednog dana.

Karfiol igra veoma važnu ulogu kada su srčana oboljenja u pitanju. Sto grama ovog povrća sadrži 80 odsto dnevne količine magnezijuma koji ljudsko tijelo treba da primi i to ga upravo i čini velikim čuvarom ljudskog srca.

Uspješno će sprječiti nastanak raznih srčanih oboljenja. Karfiol je jako bogat i folnom kiselinom, koja mu takođe pomaže da utiče preventivno na kardiovaskularne bolesti.

Druga ljekovita osobina ovog povrća jeste njegov uticaj na reumatska oboljenja i bolove prouzrokovane njima. Takođe preventivno djeluje ina multiplu sklerozu, kao i na njen dalji razvoj ukoliko bolest već postoji.

Ljekari tvrde da je povišen nivo homocisteina utiče još lošije nego povećan holesterol, što opet karfiolu daje prednost, jer on u velikoj meri pomaže pri reprodukciji homocisteina u krvi.

Žene koje ulaze u menopauzu trebale bi da uvrste ovu namirnicu u svoj jelovnik svakodnevno, jer će u tom slučaju na njihov organizam djelovati oplemenjujuće, a isto tako preporučljiv je i muškarcima koji imaju problema sa prostatom.

Nutricionisti za skidanje viška kilograma takođe savjetuju ovo povrće, je ima veoma male kalorične vrijednosti. Karfiol sadrži najviše vode i baš iz tih razloga se i preporučuje u ove svrhe. Ljepši i jači nokti i kosa pojaviće se jako brzo kao rezultat svakodnevnog uzimanja karfiola. On u sebi sadrži biotinom, koji ima veoma važnu ulogu u stvaranju osnovne keratinske supstance, i to ga upravo čini moćnim i na ovom polju. Ovaj sastojak takođe utiče i na obnavljanje površinskog sloja kože i čini je glatkom i elastičnom.

Kako se koristi karfiol

Karfiol se koristi u čovjekovoj ishrani još od 16. vijeka. Najveći proizvođač karfiola je Daleki Istok. On se u ishrani koristi čvrst u glavici obavijen listovima, koji su takođe jestivi i sadrže velike hranljive sastojke. Kada se bari glavica karfiola, može se obariti i njeno lišće zajedno sa njom. Isto tako mogu se pripremati i odvojeno. Kada se glavica sprema odvojeno, od listova karfiola može da se skuva supa u kombinaciji sa nekim drugim povrćem.

Karfiol ne treba dugo da se kuva, da se ne bi prekuvao i u tom slučaju izgubio svoje hranljive sastojke. Vrijeme koje je sasvim dovoljno da se karfiol skuva je od 10 do 15 minuta. Ovo zdravo povrće treba čuvati u papirnoj ili plastičnoj kesi, u frižideru.

Karfiol takođe od stajanja može da prikupi vlagu. Da bi se to izbjeglo, potrebno je da se položi tako da mu stabljika bude na dole. Isto tako bitna stvar je vrijeme koje provede u frižideru od dana kupovine. Trebalo bi se obratiti pažnja da se pojede u roku od pet dana, kako ne bi izgubio sva svoja djelotvorna svojstva.

Ukoliko se neko odluči da sačuva karfiol koji se prethodno skuvao, treba da zna da kuvani karfiolne sme da stoji duže od dva dana, kako bi ostao svež i jestiv.

Karfiol možete spremiti na nekoliko načina. Međutim ako računate na zdravlje, najbolje je da jedete svjež karfiol ili blago obaren i posut sa maslinovim uljem.

Tokom zimskih dana, najzdraviji način da jedete karfiol je onaj iz turšije. Kiseo karfiol sadrži veliki broj hranljivih materija neophodnih za organizam.

(kurir.rs)