IT

Naši digitalni životi loše utiču na realnost!

Pitanje koje se postavlja jeste - kada internet počinje da menja dinamiku veze u kojoj se nalazimo? Društvene mreže ne samo da nas odvajaju od partnera, već neretko i bude ljubomoru. Ko je osoba kojoj je lajkovao/lajkovala sliku? Sa kim se dopisuje? O čemu razgovaraju?

Onlajn je, šta li gleda sada?

Poverenje se sve češće dovodi u pitanje, a jedan od osnovnih razloga jesu neizvesnost i ljubomora.

Takođe, jedan od čestih problema u ljubavnim odnosima jeste i stalni poriv za "takmičenjem" sa telefonom - ko će dobiti više pažnje i veću naklonost partnera... Ipak, postoji nekoliko stvari koje možete da uradite kako biste ostali "online", a da pritom ne narušite svoj odnos sa partnerom. Razmislite koliko vremena provodite sa telefonom u rukama Ograničite sebe. Mnogi telefoni sada imaju opciju limitiranja koliko dugo ćete koristiti određene aplikacije tokom dana. Dobro razmislite i unesite vreme u podešavanja. Ukoliko iskoristite dnevno ograničenje, odložite telefon odmah.

Budite posebno oprezni ukoliko ste tek započeli vezu U periodu kada tek treba da gradite odnos sa partnerom, nije poželjno da više pažnje posvećujete društvenim mrežama. To može da se javi kao problem naročito ukoliko ste prethodno bili dugo samci.

Razumljivo je da ste navikli na mobilni telefon... Ipak, odložite ga, jer propuštate dragocene trenutke. Razmislite dva puta pre nego što nešto prokomentarišete ili objavite Da li će vaš komentar da utiče na odnos i kakvo raspoloženje vaša aktivnost može da prouzrokuje kod partnera? Nemojte sebe i svoju vezu dovoditi u neprijatnu situaciju. Neka vam vaša draga osoba uvek bude na umu.

 Ne dozvolite tehnologiji da se meša u vašu vezu i gradite je na čvrstim, a ne na internet-temeljima. Moderno doba zahteva neprestano prilagođavanje, ali ne samo tehnologiji, već i ljudima na koje tehnološki napredak utiče. Društvene mreže sve češće udaljavaju ljude. Vaša veza - to je realnost. Posvetite joj se.   (kurir.rs)

Pitanje koje se postavlja jeste - kada internet počinje da mijenja dinamiku veze u kojoj se nalazimo? Društvene mreže ne samo da nas odvajaju od partnera, već nerijetko i bude ljubomoru. Ko je osoba kojoj je lajkovao/lajkovala sliku? Sa kim se dopisuje? O čemu razgovaraju? Onlajn je, šta li gleda sada?

Povjerenje se sve češće dovodi u pitanje, a jedan od osnovnih razloga jesu neizvijesnost i ljubomora.

Takođe, jedan od čestih problema u ljubavnim odnosima jeste i stalni poriv za “takmičenjem” sa telefonom - ko će dobiti više pažnje i veću naklonost partnera...

Ipak, postoji nekoliko stvari koje možete da uradite kako biste ostali “online”, a da pritom ne narušite svoj odnos sa partnerom.

Razmislite koliko vremena provodite sa telefonom u rukama

Ograničite sebe. Mnogi telefoni sada imaju opciju limitiranja koliko dugo ćete koristiti određene aplikacije tokom dana. Dobro razmislite i unesite vrijeme u podešavanja. Ukoliko iskoristite dnevno ograničenje, odložite telefon odmah.

Budite posebno oprezni ukoliko ste tek započeli vezu

U periodu kada tek treba da gradite odnos sa partnerom, nije poželjno da više pažnje posvećujete društvenim mrežama. To može da se javi kao problem naročito ukoliko ste prethodno bili dugo samci. Razumljivo je da ste navikli na mobilni telefon... Ipak, odložite ga, jer propuštate dragocjene trenutke.

Razmislite dva puta prije nego što nešto prokomentarišete ili objavite

Da li će vaš komentar da utiče na odnos i kakvo raspoloženje vaša aktivnost može da prouzrokuje kod partnera? Nemojte sebe i svoju vezu dovoditi u neprijatnu situaciju.

Neka vam vaša draga osoba uvijek bude na umu. Ne dozvolite tehnologiji da se miješa u vašu vezu i gradite je na čvrstim, a ne na internet-temeljima.

Moderno doba zahtijeva neprestano prilagođavanje, ali ne samo tehnologiji, već i ljudima na koje tehnološki napredak utiče.

Društvene mreže sve češće udaljavaju ljude. Vaša veza - to je realnost. Posvetite joj se.   (glassrpski)

Stručnjaci su upozorili kako društvene mreže i kultura dijeta koju propagiraju razne poznate ličnosti značajno doprinose ovom trendu.

Broj tinejdžera i dece primljenih u bolnicu zbog poremećaja u prehrani se kroz poslednjih deset godina alarmantno povećao. Tako je broj ugroženih osoba do 18 godina skočio sa 1,700 u 2010. godini na 4,500 prošle godine. Još je gore od toga, kada su u pitanju deca mlađa od 13 godina, broj ugroženih se utrostručio od 2010. godine. Konkretno, povećao se sa 74 na 229, prenosi Rtl.hr.

Usled drastičnog povećanja broja mladih osoba sa poremećajima u ishrani, stručnjaci upozoravaju da društvene mreže i kultura dijeta koju doprinose razne poznate ličnosti značajno povećavaju ovaj trend. Posebno su zabrinjavajuće tzv. internet ‘pro ana’ stranice koje promovišu anoreksiju, piše „Daily Mail“.

Takođe se ističe kako je potrebno prilagoditi obrazovanje zaposlenih u medicinskoj struci, kako bi lakše uočili znakove poremećaja u ishrani kod mladih osoba.

„Postoji trend rasta dece koja su na dijetama. Dok su odrasle osobe naučile da ignorišu savete i poruke o gubitku kilograma, posebno u ovo doba godine, na decu one imaju jači uticaj“, rekla je dr. Agnes Ajton sa „Royal College of Psychiatrists“ u Londonu i dodala da oprez treba usmeriti na grupe na društvenim mrežama koje promovišu nezdravo ponašanje, posebno slavne osobe koje su deci često uzor, a promovišu razne dijete.Važno je zapamtiti da nisu samo devojčice u riziku. Prošle godine je u bolnicu primljeno šest devojčica mlađih od devet godina sa poremećajem u ishrani, a deset dečaka u istom starosnom dobu. U kategoriji od deset do dvanaest godina primljeno je 186 devojčica i 27 dečaka.

U razdoblju od 2018. do 2019. godine je među osobama od 18 godina i mlađe, najuobičajenija pojava poremećaja kod onih između 13 i 15 godina, od čega su 1,056 devojčice, a 53 dečaci.

Poremećaji u ishrani su među najvećim mentalnim poremećajima.

Tom Kvin, član humanitarne organizacije „Beat“, izjavio je da društvene mreže nikada nisu jedini uzrok razvitka poremećaja u ishrani, ali mogu imati posebno štetni uticaj na ljude koji od njega već boluju.

„Takozvani ‘pro ana’ (anoreksija) i ‘pro mia’ (bulimija) sadržaj dodatno podstiče bolest kod osoba koje se s njom bore, a lako je dostupan“, rekao je Kvin i dodao da bi se platforme društvenih mreža trebale da se pobrinu da sadržaj tog tipa ne dospeva na mrežu, kao što je to slučaj sa slikama samoranjavanja.

Ema Tomas, izvršni direktori udruženja „Young Minds“, istakla je da je deci i mladima i dalje poprilično teško dobiti pomoć pre nego slučaj dosegne do kritične tačke.

„Dobijanje pomoći u ranoj fazi pojave poremećaja može da spreči eskalaciju problema, odnosno povećava se verovatnost da će se osoba potpuno oporavi. Vlada mora da rano otkrivanje učiniti prioritetom i da osigura da svako dete dobije pomoć kada mu je potrebno“, rekla je Tomas.

(N1 Zagreb, RTL)

Svakodnevno smo preplavljeni sadržajima koji propagiraju trend savršenog tijela, pri čemu se zaboravlja da to u stvarnosti ne izgleda u potpunosti tako. Nameću se ideali ljepote, kao što je lice bez bora, velike grudi i mali struk kod žena, a kod muškaraca istaknuti mišići, često sa tetovažama. Postavljanje nerealnih i nedostižnih normi može da utiče na našu sliku o vlastitom tijelu, posebno u periodu adolescencije.

Slika o vlastitom tijelu predstavlja osjećanja, misli i način ponašanja koji osoba ima prema svom tijelu. U periodu adolescencije tinejdžeri počinju pojačano sagledavati svoje tijelo i stvaraju pozitivnu ili negativnu sliku o vlastitom tijelu.

To je period u kojem se većina mladih, u strahu da ne bude odbačena od društva, konformira onome što društvo nametne. Pronalaze svoje idole u pjevačima, glumcima, poznatim influenserima, na koje se ugledaju te ih idealizuju. Međutim, kada se tijelo koje imamo ne uklapa u kalup koji posmatramo kao ideal, dolazi do stvaranja negativne slike o vlastitom tijelu. Negativna slika vlastitog tijela često je povezana sa ozbiljnim mentalnim poremećajima.

Poremećaji koji se najčešće javljaju su depresija, anksioznost, poremećaji u ishrani i nisko samopoštovanje. Ovi poremećaji mogu se javiti samostalno ili u kombinaciji.

Samopoštovanje i slika o vlastitom tijelu direktno utiču jedno na drugo - ako vam se ne sviđa vaše tijelo, vaše samopoštovanje biće narušeno. Kako bi svoje narušeno samopoštovanje izgradili, ljudi obično pribjegavaju metodama koje propagiraju osobe koje su idealizovane od strane društva. Te metode obećavaju rezultate za kratko vrijeme, ali mogu da dovedu do ozbiljnih posljedica, kao što su poremećaji u ishrani.

Poremećaji u ishrani često se uzimaju zdravo za gotovo i često im se ne pridaje značaj. Međutim, oni mogu imati velike posljedice po fizički, psihički i socijalni razvoj mlade osobe. Najčešći poremećaji u ishrani su anoreksija i bulimija.

 Anoreksija je poremećaj u ishrani koji karakteriše niska tjelesna težina te opsesivan strah od dobijanja na težini. Bulimija je poremećaj u ishrani kod koga se patološki pretjeran apetit smjenjuje sa epizodama pražnjenja (samoizazvanom mučninom).

Statistički podaci pokazuju da na području Evrope od anoreksije boluje između jedan do četiri odsto žena, a od bulimija jedan do dva odsto. Kada je u pitanju muška populacija, između 0,3 i 0,7 odsto osoba boluje od nekog poremećaja u ishrani.Mediji i društvene mreže imaju značajnu ulogu u stvaranju pogrešne slike o ljudskom tijelu. Pohvalno je to što se u posljednje vrijeme na društvenim mrežama mogu sve više vidjeti fotografije na kojima je predstavljen stvaran izgled muškog i ženskog tijela te što se počinje razgovarati o ovoj temi. Kako je ovaj problem ozbiljan i aktuelan, medijski prostor treba da bude ispunjen sadržajem koji će obrazovati mlade i sadržajem koji će propagirati zdravi način života, bez brzih dijeta i štetnih metoda, koje mogu narušiti, kako fizičko, tako i psihičko zdravlje mladih.  (nezavisne)

Tokom prethodnih nedelja medije su preplavile informacije o Tiktok izazovima u kojima deca učestvuju. U nekim zemljama mladi ljudi su zbog takvog izazova izgubili živote. Sva je prilika da je i kod nas jedan mladi život izgubljen ovakvim izazovom.

Naime, deca na društvenoj mreži Tiktok postavljaju jedni drugima neke vrste izazova na koje moraju da odgovore. Jedan od njih bio je i da sebi na neko vreme zaustave disanje, pa se sumnja da je nekoliko dece izgubilo život tokom ovog eksperimenta. Ma koliko govorili o većoj sigurnosti dece na internetu, čini se da nismo dovoljno vešti, odlučni ili spremni da ovaj problem rešimo.

Ono što znamo je da za svaku društveni mrežu postoji starosna granica. Ona se često ne poštuje i događa se da sami roditelji, kršeći pravila neke mreže, deci otvaraju iste.

Tokom pandemije, koja već dugo traje, postali smo otuđeni. Lične kontakte i susrete zamenili smo virtuelnim. Zbog nemogućnosti da se družimo i viđamo uživo počeli smo da komuniciramo putem društvenih mreža. Međutim, mi kao odrasli ljudi lakše ćemo se vratiti druženju kakvo smo imali pre pandemije. Deca, sa druge strane, koja su i ranije bila više upućena na društvene mreže, biće u većem problemu.

Socijalizacija dece jedna je od značajnijih lestvica u odrastanju. Tražeći svoje 'mesto pod suncem i grupu kojoj će pripadati, nesigurna deca često pristaju na sve što ta grupa od njih traži. Tu se otvaraju potencijalni problemi i situacije o kojima roditelji često ne znaju ništa. Tada društvene mreže postaju samo alati koji se koriste u dobre ili loše svrhe. Nisam za zabrane, jer svako ko se bavi decom zna da ono što je zabranjeno, primamljivije je.

Alati koji se koriste ne mogu biti predati u ruke deci, a da im se ne pokaže namena, dobre strane, opasnosti, mogući problemi. Što više razgovaramo sa decom i stičemo njihovo poverenje, veće su šanse da u borbi roditelj - društvene mreže ipak pobedi roditelj. Naša podrška oblikovaće dete tako da ono bude stabilno i sigurno u sopstvene kapacitete. Takvo dete teško može biti 'plen predatora ili žrtva 'igre' na Tiktoku ili nekoj drugoj društvenoj mreži. (yumama)

​Velika Britanija je saopštila da će zabraniti pristup društvenim mrežama ukoliko te kompanije ne budu sarađivale s vladom na mjerama zaštite mladih od štetnih sadržaja.

Britanski ministar zdravstva Matthew Hancock za BBC je kazao da društvene mreže, uljučujući Facebook i Instagram, trebaju ukloniti sve sadržaje koji su štetni za mlade ljude.

"Velika Britanija je suverena i parlamentarna zemlja. To bi bilo znatno lakše da radimo u saradnji s tim kompanijama. Posegnut ćemo za zakonskim mjerama ukoliko oni zanemare naše zahtjeve", poručio je Hanckok.

Na upit da li je to svojevrsna najava uvođenja dodatnih poreza ili zatvaranja društvenih mreža, Hancock je kazao da će konačnu odluku donijeti britanski parlament, ali da se lično nada da će čelnici kompanija poslušati savjete vlade i da neće doći do toga.

Hancock je prije dva dana objavio i otvoreno pismo u kojem je pozvao rukovodstva društvenih medija da uklone opasne sadržaje o samoubistvima.

Rasprave o štetnosti nekih sadržaja na društvenim mrežama u Velikoj Britaniji su pokrenute 2017. godine kada se 14-godišnja djevojčica ubila nakon korištenja Instagrama. Njen otac je optužio Instragram za saučesništvo u ubistvu.

Izvor:Nezavisne

Poslednja istraživanja ukazuju na to da oni koji postanu zavisni od društvenih mreža često donose pogrešne odluke, slično kao oni koji su zavisni od alkohola ili opojnih supstanci.

Istraživanje sprovedeno na Državnom univerzitetu u Michiganu pokazalo je da oni koji preterano koriste platforme kao što su Facebook i Twitter o svom životu odlučuju slično kao da su pod uticajem alkohola ili opijata, a naučnici su istakli da socijalne platforme koristi jedna trećina čovečanstva, što problem čini poprilično ozbiljnim. Učesnici eksperimenta su u prvom dijelu ispitivanja popunjavali anketu čiji je cilj bio da utvrdi u kojem su stepenu zavisni od društvenih mreža, te koliko ove utiču na način na koji obavljaju posao, te školske aktivnosti.

Nakon toga je uslijedio drugi deo eksperimenta – Iowa Gambling Task – koji psiholozi koriste kako bi utvrdili koliko neka navika utiče na proces donošenja odluka. Tokom ispitivanja je utvrđeno da su najgore rezultate postigli oni koji najviše koriste društvene mreže, slično kao oni koji su zavisni od opojnih supstanci.

Čitav život se zasniva na procesu donošenja odluka, a utvrđeno je da oni koji zloupotrebljavaju alkohol ili opojne supstance ne uče iz grešaka, te nastavljaju da se ponašaju po negativnom obrascu. Nakon ovog ispitivanja došlo se do zaključka da slično važi i za one koji previše vremena provode na društvenim mrežama, te se ističe da, iako socijalne platforme donose mnoge prednosti, ipak imaju i tamnu stranu, te mogu negativno da utiču na pojedinca koji ih ne koristi pravilno.

(PCPress/The Telegraph)