Sarajevo

"Roditelji treba da znaju da je to česta pojava i da se ne dešava samo njima. To je stvar trenutka i nije posledica neposvećenosti detetu. Ukoliko beba nakon pada plače duže od deset minuta i ne možete da je utešite, treba da razmislite o poseti pedijatru", savetuje dr sc. med. Nevenka Raketić, specijalista pedijatrije i imunologije.

Nakon pada, bebu treba pregledati i videti da li postoje vidljive povrede, otoci ili rasekotine. Posebnu pažnju obratite na zube i proverite jesu li oštećeni. Ukoliko ima manji otok, sledećih nekoliko sati na to mesto stavljajte hladne obloge. Takođe, pregledajte ruke i noge, a što se tiče glave, imajte na umu da fontanela, koja se zatvara do 18. meseca, može amortizovati udarce.

"Ukoliko postoje veliki otoci, crvenilo i sumnja na prelom, treba se obavezno javiti lekaru. Dete treba pratiti najmanje sledećih 48 sati posle pada. Takođe, ako je dete pospano, nezainteresovano, odbija hranu, povraća, treba obavezno otići kod pedijatra, koji može poslati dete kod dečjeg neurohirga na dalja ispitivanja", kaže dr Raketić i dodaje da u najvećem broju slučajeva pad sa kreveta nema posledice po zdravstveno stanje deteta.

Zato, ako se zateknete u ovoj situaciji, nemojte kukati u horu s detetom, jer će tad samo nastati nepotrebna panika. Zagrlite dete uplašeno od naglog trzaja i pada i utešite ga, a većina beba posle desetak minuta postaje živahna i raspoložena kao da se ništa nije ni dogodilo.  (yumama)

Alergije mogu biti urođene, tako da ukoliko vi ili vaš partner imate jednu ili više alergija, opravdana je zabrinutost da li će ih i vaša beba imati. Međutim, iako beba nasleđuje sklonost ka razvoju alergija, ne mora nužno naslijediti iste alergije koje roditelji imaju.

Takođe alergije mogu biti i stečene tokom života.

Alergija na hranu se definiše kao neželjena reakcija na inače bezopasnu hranu ili komponentu hrane u koju je uključen imuni sistem organizma.Ukoliko beba doji savjet za mame je izbjegavati visokoalergene namirnice, makar u periodu dok beba isključivo doji.

Takođe ako primijetite neku promjenu u vidu crvenila, suvoće kože ili nekih drugih simptoma, propratite vaš jelovnik, jer postoji mogućnost da je na taj način beba odreagovala na neku od namirnica koju ste konzumirali.

Ukoliko beba kao dohranu ili jedini vid ishrane koristi adaptiranu mliječnu formulu, savjet je uvesti u ishranu prilagodjenu formulu Hipoalergenu formulu.

Hipoalergena mliječna formula je namijenjena bebama koje su zbog genetske predispozicije u većem riziku od razvoja alergija, i/ili ispoljavaju simpotme neke od alergija.

Uvođenje nemliječne ishrane je uvijek izazovan period kako za roditelje, tako i za bebu. Naročito, ukoliko je u porodici prisutna alergija na hranu. Zato uvođenje namirnica treba biti postepeno i vrlo oprezno.

Uvodi se jedna po jedna namirnica, sa razmakom od par dana, da biste znali na koju namirnicu je beba odreagovala ako bi se pojavio neki od simptoma.

Najčešće namirnice koje izazivaju alergiju su :

– Jaja

– Kravlje mlijeko– Kikiriki

– Soja

– Orasi ili bademi

– Riba…

Simptomi alergije mogu biti:

– Osip i crvenilo tijela i lica

– Pojava koprivnjače i ekcema po koži

– Povraćanje i proliv

– Oticanje jezika, lica, usana

– Kašalj, otežano disanje

Ukoliko primijetite bilo kakve promjene, izuzetno je važno da se odmah javite ljekaru.  (stetoskop)