ignorisanje

Dr Saša Plećević, pobornik zdravog života dece i odraslih, poznatiji kao Dr Filgud, otkriva za Yumamu sve što bi roditelji trebalo da znaju o jačanju imuniteta, zdravim navikama kod dece i odbrani od mnogih aktuelnih virusa.

Šta je sve ključno za jačanje imuniteta kod dece?

Izdvojiću tri osnovne stavke za jačenje imuniteta. To su:

1. Zdrava, pravilna ishrana

2. Redovna fizička aktivnost

3. Dobar, kvalitetan san

Kako treba da se hrane deca da bi ojačala imunitet?

Važno je da se ishrana deteta najpre sastoji od složenih ugljenih hidrata, tipa raženo, heljdino brašno, integralni pirinač, krompir, integralne testenine. Ne može ishrana da bude bez ugljenih hidrata ni kod odraslih ni kod dece, zato što je ugljeni hidrat osnovna energija našeg tela. Naravno, deca mogu povremeno da uzmu nešto slatko, a da to slatko bude na bazi zdravog meda. Dijete bez ugljenih hidrata, samo proteini i slično, nisu dobre.

Takođe je važna upotreba zdravih masti. Tu spadaju maslinovo ulje, koštunjavo voće, badem, lešnik, zdrava mesa sa zdravim mastima, kao što su ribe (losos).

Vitamini su takođe mnogo bitni u detetovoj ishrani.Proteini su važni, i to oni iz manje masnih mesa (riba, piletina, ćuretina, junetina).

Ne treba deci davati nemasne mlečne proizvode, niti masne sireve. Dakle, važno je unositi mlečne proizvode sa smanjenim procentom masti, ali ne bez masti.

Jedna od osnovnih stavki je dovoljan unos tečnosti, ali da to ne budu sokovi. Neka to bude prvenstveno voda, čajevi, ali bez šećera. Naravno da za decu nisu zeleni i crni čaj, već nana, kamilica, hibiskus, šipak.

Važno je da hrana bude sveža i da ima dosta povrća, da ima voća, koje treba da bude ograničeno, ne preterano.

Ne treba deci da branimo pice, slatkiše, ali treba da ih učimo da to nije dobro, a da samo povremeno mogu da ih koriste.Da li je deci potrebno davati dodatne suplemente?

Ne, nije potrebno. Ja sam protivnik bilo kakve suplementacije, kada putem hrane možete svega uneti dovoljno. Vitamin D može, naročito u ovom jesenjem i zimskom periodu, mada i njega možete naći u namirnicama, recimo u lososu, džigerici.

Da li su gojazna deca podložnija padu imuniteta?

Mnogo su podložnija. Čim si gojazan tebi je imunitet slab, to važi i za decu i za odrasle. I kada se razbole, gojazne osobe teže ozdrave.  (yumama)

Iako su mjere zbog korona virusa korona takve da se malo vremena provodi napolju, biti veliki dio dana kod kuće - pogotovo ako vam je to trenutno i radno mjesto - može biti loše za vaše mentalno zdravlje. Dr Džo Daniels, klinički psiholog specijalizovan za tjeskobu i umor, objasnila je šta se sve može dogoditi ako ste dane proveli zatvoreni u svoja četiri zida - i to u strahu od zaraze i cijele situacije.

“Normalno je da ne želite da izlazite napolje, ne brinite. U ovo doba godine obično prelazimo u stanje 'hibernacije'. Zato je razumno povlačiti se u zatvorene prostore”, rekla je.

Ipak, kao i drugi stručnjaci, ona smatra da bi trebalo svakodnevno 'puniti baterije' na svježem vazduhu.

Kako prenosi LADbajble, teškoće s mentalnim zdravljem uglavnom proizlaze iz nezadovoljavanja naših osnovnih potreba. Ako ostanemo predugo u kući, to znači da nemamo pristup nekim stvarima koje su nam potrebne - a patiti neće samo mentalno zdravlje već i fizičko.

Kako kaže Daniels, fizička aktivnost je presudna za mentalno i fizičko zdravlje jer nam pomaže da se riješimo stresa i tjeskobe, a takođe oslobađa endorfine i čini nas sposobnijima za odgovor na infekciju. Osim toga, veoma je bitno i dalje, koliko god vam bilo teško, vidjeti se s ljudima i ostvariti j kontakt 'licem u lice'.

“Mi smo društvena bića kojima je to potrebno, ali još jedan razlog je taj što nam razgovor s drugima daje novu perspektivu o određenim situacijama. Što duže vremena provedete u kući, to ćete se više usredsrediti na neke svoje brige i probleme, a to ne odvlači pažnju od cijele situacije.”

Psiholog naglašava da je bitan balans.

“Nagovarati ljude da izađu napolje ako baš nikako ne žele zapravo ima suprotan efekt i mentalno zdravlje se može pogoršati. Zato pravite male korake, ako ste već dugo kod kuće, izađite u neku kratku šetnju. Vremenom pojačajte tempo. Nađite ravnotežu između zatvorenosti u kući i izlaska napolje”, kazala je Daniels.  (glassrpske)

Predsednik Srpskog saveza profesora fizičkog vaspitanja i sporta Miroslav Marković navodi da se 80 odsto dece ne bavi sportom i da se sa fizičkom aktivnošću sreće samo na časovima fizičkog i zdravstvenog vaspitanja u školi.

"Insistiramo upravo na tom aspektu zdravstvenog vaspitanja, jer smo primetili da je sve više gojazne dece, da imaju povišen pritisak, dijabetes tipa dva, masnu jetru. Nastojali smo da decu, a posredno i roditelje, edukujemo kroz program zdravstvenog vaspitanja, šta je to i kako treba da se ponašaju kada se hrane, u slobodno vreme ili u školi", napominje.

Savremene tehnologije su doprinele da se čovečanstvo i inače manje kreće, tako da se može reći da svi patimo od bolesti koja se zove hipokinezija, dodaje Marković. Pored izrazite fizičke neaktivnosti, problem predstavlja i način ishrane. No, postavlja se pitanje, kada je već konstantovan problem, šta učiniti i odakle početi.

"Kada se dete rodi, ono se kreće, njemu je to osnovna potreba i treba je pospešivati, bukvalno od rođenja, jer roditelji su primer svojoj deci. Ukoliko se roditelji ne kreću, neće se ni deca kretati. Znači, prvi stub zdravstvenog vaspitanja je u porodici", napominje Marković.Period od 3. do 12. godine je zlatni period za razvoj motoričkih sposobnosti, naglašava profesor fizčkog vaspitanja, ali u našem obrazovnom sistemu deca nisu pod nadzorom kvalifikovanih nastavnika.

Ukoliko dete u tom periodu ne razvije bazične motoričke sposobnosti, ono nikada kasnije neće uspeti da dostigne maksimalan motorički potencijal.

I to je jedan od razloga zbog čega imamo gojaznu i nespretnu decu."Deci ne treba meriti samo temperaturu. Treba meriti i težinu, kožni nabor i primeniti ostale metode kojima se utvrđuje gojaznost, kao i da treba u svakoj ordinaciji pedijatra postoji vaga gde će dete čim uđe da se izmeri. Jer ako sada ne lečimo, kasnije će zdravstveni sistem imati više troškova.

Roditelji se zavaravaju da će kad porastu deca da se 'izvuku'. A danas postoji toliko prodavnica zdrave hrane, svi pričaju o dijetama i zdravoj ishrani, a nikada nismo imali više gojazne dece, napominje na kraju dr Saša Milićević.    (yumama)