Rezultati istraživanja u kojem je učestvovalo 210 muškaraca i žena srednje dobi pokazuju da žene trebaju više sna nego muškarci te da su žene zbog nedostatka sna pretrpjele veće zdravstvene probleme nego muškarci.

“Otkrili smo da je loše spavanje kod žena snažno povezano s visokim nivoom psihičke boli i većim osjećajem neprijateljstva, depresije i ljutnje. S druge strane, ti osjećaji nisu bili povezani s istim stepenom poremećaja sna kod muškaraca”, navode istraživači.

Pored toga što su ove namirnice veoma ukusne, one su bogatstvo i eliksir za tvoj mozak, pamćenje i koncentraciju. Svi se ponekad susrećemo sa situacijom da zaboravljamo na detalje, da se teško možemo skoncentrisati na neki zadatak ili da ne uspijevamo održati fokus. Ponekad uzrok ovakvim situacijama može biti stres ili umor, ali nažalost može biti i rani simptom neke bolesti, poput demencije ili Alchajmerove bolesti.

“Dobra vijest je da postoje specifične zdrave namirnice za jačanje mozga i njegovih funcija, zato bi te namirnice, ili bar neke od njih trebalo konzumirati u okviru svoje svakodnevne ishrane, jer neke namirnice su zaista neophodna hrana za naš mozak!”, poručuje dr Meredith Bull, doktorica naturopatske medicine.

Zato ti predstavljamo listu 7 namirnica, bogatih mikronutrijentima za snagu mozga i što bolje funkcionisanje mozga.

Avokado

U ovom malom zelenom plodu ima mnogo hrane za mozak. “Avokado je antiupalna superhrana,” kaže dr Sarah Mirkin. Istraživanje sa Univerziteta Illinois, otkrilo je da su oni koji su jeli jedan avokado na dan, imali bolji efekat na kognitivnom testu, koji mjeri sposobnost održavanja fokusiranosti na zadatak, nego oni koji to nisu radili.

Borovnice

Borovnice su poznate po zdravstvenim benefitima, jer sadrže mnogo vitamina, minerala i antioksidanasa. Voće generalno treba smatrati najboljom hranom, koja jača mozak. Borovnice imaju antioksidativne, protivupalne prednosti, koje mogu značajno poboljšati sposobnost učenja i pamćenja. „One takođe igraju ulogu u usporavanju starenja mozga i neurodegenerativnih poremećaja“, kaže dr Mirkin.

Jaja

Jaja su dobro poznata po svojim kvalitetnim proteinima i bjelančevinama. “Budući da jaja sadrže holin, koji pomaže u proizvodnji neurotransmitera acetilkolina, koji pomaže mentalnom fokusu, nedostaci holina, mogu dovesti do ugrožene funkcije mozga”, objašnjava dr Meredith Bull.

Sjeme lana i Chia sjemenke

“Riba nije jedini izvor zdravih omega masti. Probaj laneno sjeme i chia sjemenke. To je hrana, koja poboljšava pamćenje”, sugeriše dr Sarah Mirkin. Možeš ih dodati salatama, smutijima, jogurtu, desertima, krekerima, hljebu. Omega masti su ključne za zdrav razvoj mozga, jak fokus, poboljšanje pamćenja i za izbjegavanje kognitivnog pada.

Losos

Losos je samo jedan izvor omega-3, esencijalne hranjive tvari za mozak. „Masne ribe kao što su losos, pastrmka i sardine, ali i orasi odličan su izvor protivupalnih, zdravih omega-3 masnih kiselina“, napominje dr Mirkin. Ove zdrave omega 3 masti, smanjuju upalu koja može doprinijeti opadanju kognitivnih funkcija. One su ključne za poboljšanje pamćenja i moždane funkcije generalno.

Paradajz

Poznat po sadržaju vitamina C i A u borbi protiv bolesti srca, paradajz je takođe važna hrana za mozak. „Paradajz je bogat moćnim antioksidansima, likopenom i beta-karotenom“, kaže dr Mirkin. Ona tvrdi, da upravo ti specifični antioksidanti, poboljšavaju kogniciju i promovišu ukupno zdravlje mozga.

Orašasti plodovi

Orašasti plodovi su pogodne namirnice, koje su super za tvoj mozak, pamćenje i koncentraciju. Izvrsni su kao samostalna grickalica ili užina, ali dodaju se salatama, smutijima, žitaricama, desertima, kašama. „Oni su bogati protivupalnim omega-3 mastima, mineralima, vitaminima i antioksidansima. Orašasti plodovi su ključna hrana za mozak”, navodi dr Sarah Mirkin.

Izvor: bhg.com

izvor:ultra.ba

Um je kontrolni centar svakog živog bića. Um može da donosi odluke, nauči nove stvari i oseti emocije, ali može i da isceli telo. Dobro ste čuli, um može u potpunosti da uništi sve znakove bolesti.

Nešto najgore je kad vam lekar kaže da bolujete od ozbiljne bolesti. Menjaju se planovi i život počinje da se vrti samo oko terapija i lekova.

U slučaju da niste znali, a velike su šanse da niste, možete se izlečiti uz pomoć svojih misli. Ne, to nije mit, sada postoji i dokaz.

Čuda i nauka

Lečenje umom možete posmatrati i kao čudo i kao nauku. Mi čudima stavljamo svoje živote u ruke nekog velikog božanstva, moleći se da sve bolesti prođu. Međutim, nauka ima psihološko objašnjenje za taj fenomen.

Izgleda da placebo efekat ima veliku moć nad našim mislima i delovanjem, popravljajući naše nedostatke. Takva tvrdnja je potresla medicinsku profesiju, pošto lekari ne mogu da zamisle da njihovo zanimanje i lekovi mogu da postanu potpuno beskorisni.

Testovi i istina

Jedini način da se ubede oni koji su pomalo skeptični jeste da se otkriju rezultati nedavnih placebo testova. Ljudi sa različitim bolestima, poput HIV-a, raka i srčane bolesti (njih 3.500) testirani su na placebo efekat lečenja umom. Kada je test završen, njihova stanja su se poboljšala, a u nekim slučajevima i potpuno nestala.

Kako se navodi u radu koji je objavljen u žurnalu Projektivnih tehnika 1957. godine, čovek po imenu Vrajt je dobio lek i rečeno mu je da će taj lek izlečiti njegov rak. Njegovi tumori su se drastično smanjili kada je počeo da pije lek. Kada je shvatio da lek u stvari nije lek, njegovi tumori su ponovo porasli. Zatim su mu lekari dali „bolju verziju“ onog istog leka, njegovi tumori su se ponovo smanjili. Pošto su vesti prenele da su sve verzije tog leka beskorisne, pacijent je sledećeg dana umro. Verovanje je doprinosilo da njegov um kontroliše telo i popravlja ono što nije u redu, a kada je verovanje nestalo, sumnja, depresija i frustracija su prevazišle volju za životom.

Uteha isceljuje

Opšte je poznato da pacijenti koji se sami bore protiv bolesti imaju manje šanse da prežive u odnosu na one koji su u bolnici. Lekari i medicinske sestre ne daju samo lekove, već i pružaju utehu tokom lečenja. Čak i kada lekari daju lažne terapije, oni stvaraju pozitivno okruženje koje je potrebno svakome.

Bademi su zdravi, jer su bogati vitaminom E, cinkom, magnezijumom, kalcijumom...

Oni su dobri za rad polnog sistema. Ipak, ne treba ih previše konzumirati, dovoljno je četiri ili pet dnevno.

Napitak koji se pravi tako što potopite četiri badema u čaši vode, ostavite preko noći i popijete vodu i pojedete ih ujutru, pruža mnogo dobrobiti organizmu.

Jača srce zbog bogatstva kalijumom i magnezijumom
Dobar je za mozak i moždane funkcije
Daje dosta energije
Pomaže kod problema sa polnim sistemom
Reguliše pritisak i holesterol
Sprečava rak
Dobar je za kosti
Bademi su jedna od najpopularnijih vrsta orašastih plodova. Odličan su izvor minerala, vitamina, proteina, vlakana i niza drugih spojeva koji poboljšavaju zdravlje celokupnog organizma.

Sprovedena su brojna istraživanja na temu uticaja badema na zdravlje i naučnici su dokazali mnoge prednosti badema.

Smanjuju rizik od nastanka srčanih bolesti
Poboljšavaju kognitivne funkcije
Poboljšavaju zdravlje kože
Smanjuju rizik od nastanka dijabetesa
Podstiču rad probavnog trakta
Smanjuju rizik od nastanka raka i upale
Imaju alkalno djelovanje.    (magično bilje)

Čak i kada su vrlo mali, često dečake učimo da treba da budu jaki. Emocije se predstavljaju kao ženska stvar, što dovodi do toga da oni ne znaju da izraze svoje emocije kako treba, i kasnije izrastu u muškarce koji ne umeju da rukuju svojim emocijama.

Mozak dečaka i devojčica se razvija različito

U odnosu na devojčice, muški mozak je teži, sa velikim hipotalamusom. To je zato što oni primaju veću količinu testosterona u trećem trimestru trudnoće. Pored toga, i mišići im postaju teži. Dobijaju veću snagu, ali uz to i manjak samoregulacije emocija.

Devojčice brže sazrevaju

Mozak devojčica razvija se mnogo brže nego kod dečaka. Već na rođenju, oni za devojčicama kasne oko 6 nedelja. I kasnije kako rastu, oni sporije od devojčica razvijaju svoj mozak.Dečaci su ranjiviji na majčinski stres i porođajne traume
Studije su istakle i to da su muški embrioni osetljiviji na majčinski stres, čak i trenutku začeća. Muški fetusi skloniji su poremećajima poput cerebralne paralize. Takođe, kod dečaka su veće šanse za prevremeni razvoj.

Sve ovo dovodi do činjenice da su dečaci osetljiviji na porođajne traume i da se nikako ne preporučuje pružanje manje količine emocija dečacima.Kako da odgajate dečaka u emocionalno pozitivnom okruženju
- Ohrabrujte ga da pokazuje emocije gradeći poverenje.

- Saslušajte njegova razmišljanja i probleme pažljivo i ne žurite da im odmah date rešenje problema ili savet.

- Čitajte knjige koje promovišu ljubav, empatiju, zahvalnost.

- Razgovarajte sa njim o emocijama od malena.

- Pružajte mu bezuslovnu ljubav svakodnevno.   (yumama)

"Delfini, kao i mnogi primati imaju mozak koji je znatno veći od onoga što njihovo tijelo zahtijeva za osnovne tjelesne funkcije. Ovaj višak moždane materije u osnovi pokreće njihovu sposobnost da budu inteligentni, a inteligentne vrste su često vrlo radoznale", rekao je Morton.

Morton je rekao da je najprihvaćeniji model ljudske ličnosti definisan sa pet osobina - otvorenost, savjesnost, ekstraverzija, slaganje i neurotičnost, kao i da iako su mnoga istraživanja proučavala u kojoj mjeri primati dijele ove osobine, ova studija imala je za cilj da inteligentne životinje pogleda u potpuno drugačijem okruženju.

"Naučnici još ne razumiju u potpunosti zašto se naše ponašanje svodi na tih pet osobina, pa je jedan od načina da se uporedimo sa drugim životinjama - šta nam je zajedničko i zašto. Većina istraživanja je rađena na primatima, pa smo odlučili da uradimo nešto drugačije i pogledamo delfine. Niko nikada ranije nije proučavao ličnost u delfinima na naš način", rekao je Morton.

Ipak, Morton ističe da iako se pokazalo da su ličnosti delfina slične ljudskima, ne znači da su identične.

"Ne želim da ljudi to pogrešno tumače i kažu da ljudi i delfini imaju iste osobine ličnosti - nemaju. Samo što su neke od njih slične", dodao je Morton.

Rad na studiji počeo je 2012. godine u Meksiku, Francuskoj, SAD, Bahamima, Kajmanskim ostrvima.   (stil.kurir)

Kukanje je negativno ponašanje koje utiče na strukturu našeg mozga, a mnogi ljudi imaju naviku da se konstantno žale kada naiđu na probleme.

Osobe koje su negativne i sklone kukanju ne zadržavaju svoje misli i osjećanja za sebe već ih prenose na druge, odnosno traže nekog da ih sasluša. Njih ne treba izbjegavati niti kriviti, već ih razumjeti i pomoći im.

Postoje razni uzroci kuknjave – potrebna pažnja, nezadovoljstvo i drugi problemi.

Psiholog Skot Bea iz Klinike Klivlend kaže kako u većini razgovora koje Amerikanci vode prevladava kuknjava i žaljenje. Međutim, dodaje da je to donekle prirodno.

Obično primjećujemo stvari koje nam pogoršavaju stanje i kako kaže, to je vjerovatno povezano s našim davnim precima koji su stalno morali biti na oprezu, kako bi izbjegli različite opasnosti.

I prije nego što kažete da se nećete žaliti, pa meditirate, mislite pozitivno i uvijek pokušavate da pronađete nešto što je dobro za vas u datoj situaciji, vjerovatno se žalite i češće nego što mislite.

To je zamka u koju svi povremeno upadamo, ali osim što može pogoršati vašu sliku o situaciji u kojoj se nalazite, negativno razmišljanje vjerovatno može negativno uticati i na hemiju mozga, upozorava dr. Bea.Stoga, mijenjajte perspektivu i način na sagledavate stvari. Mi vam donosimo neke trikove koji će vam u tome pomoći.

Ponekad može pomoći malo prilagođavanje načina na koji izgovarate riječi.

Umjesto da kažete: ‘Moram oprati sudove ili baciti smeće i otići u radnju, vi recite: ‘Trebalo bi da odem u radnju.

Jednostavno, ako kažete ‘moram’ to će izgledati kao teret koji je pred vama, a ako kažete ‘trebalo bi – to je prilika koja je pred vama.

Naš mozak veoma snažno reaguje na način na koji koristimo jezik kad razgovaramo i način na koji koristimo jezik u svojim mislima, pa će njegova reakcija na ove dvije rečenice biti različita.

Kad vam kažu da nešto morate da uradite, vjerovatno ćete to učiniti teškom mukom. A ako vam neko kaže: ‘Treba mi pomoć oko…’ odgovarate s više entuzijazma.

“To nosi osjećaj da je to dobra prilika za nas, da je riječ o iskustvu od kog možemo imati koristi. Radi se o razlici između obaveze i izazova”, kaže dr. Bea.

Osim toga, pomaže i pozitivno razmišljanje, kao što je njegovanje zahvalnosti, čime se podstiče još više pozitivnog razmišljanja i misli.Osim toga, pomaže i pozitivno razmišljanje, kao što je njegovanje zahvalnosti, čime se podstiče još više pozitivnog razmišljanja i misli.

Sa druge strane, stalno kukanje i žaljenje čini nas osjetljivijim i ugroženijim, pa samo pojačava osjećaj negativnosti i straha.  (stil)

1. Njemački naučnici, predvođeni dr. Timo Kiringsom, otkrili su da pianisti imaju učinkovitiji mozak. U poređenju sa mozgovima ljudi koji se ne bave muzikom, pianisti su imali učinkovitiji mozak u gotovo svim aspektima, što je dokazalo da sviranje može poboljšati moždanu aktivnost. 2. Američki kompozitor John Cage (1912 – 1992) napisao je pjesmu (1952) koja se zvala 4′ 33”, a koja se sastojala od četiri minute i trideset i tri sekunde apsolutne tišine. 3. Na svom albumu prvijencu “For You”, Prince je svirao čak 27 instrumenata! 4. Usna harmonika je najprodavaniji muzički instrument na svijetu. 5. Dark Side of the Moon (album Pink Floyda) ostao je na vrhu top 200 Billboard charts čak 741 sedmicu. Odnosno – 14 godina! 6. Prema nekim istraživanjima, muzika može ublažiti hronične bolove za više od 20%, te ublažiti depresiju za 25%. 7. Termiti jedu drvo duplo brže kada im se pusti Heavy metal. 8. Jedini član grupe ZZ Top koji nema bradu je Frank Beard (beard = brada). 9. Mozart je imao pet godina kada je napisao svoju prvu kompoziciju. 10. Prvi snimljeni pop video (spot) bio je Bohemian Rhapsody – Queen (1975).

U periodu od 20 godina, dr Daniel Amen je napravio 70.000 tomograma ljudi iz 90 različitih zemalja i dokazao da svi možemo usporiti ili čak preokrenuti proces starenja.
Ljudski mozak je vrlo kompliciran. Sastoji se od 100 milijardi neurona, a broj veza između njih je veći od broja zvijezda. Ovaj organ sudjeluje u svemu što radimo. Njegov uravnotežen rad pruža nam zdravlje, blagostanje i mudrost. Međutim, mi svakodnevno gubimo 85.000 moždanih stanica. Ali ispostavlja se da određena vrsta života može to promijeniti.

Doktor Daniel Amen počeo se zanimati za tajne mozga kada je proučavao snimke svog mozga. Tada je imao 37 godina i shvatio je da njegov mozak ne izgleda zdravo. Daniel nije pio alkohol, nije pušio ili se drogirao, ali je imao nekoliko nezdravih navika: spavao je samo 4-5 sati dnevno, pio je gazirane sokove, imao višak kilograma i patio od kroničnog stresa.

“Bilo mi je žao mog mozga i želio sam ga poboljšati,” rekao je i od tog trenutka je počeo raditi na sebi, riješio se starih navika i usvojio nove, zdrave.

Osnovao je desetine klinika širom svijeta koje su proučavale moždane funkcije. U periodu od 20 godina, dr Daniel Amen je napravio 70.000 tomograma ljudi iz 90 različitih zemalja i dokazao da svi možemo usporiti ili čak preokrenuti proces starenja. Najbolji dokaz da je njegova teorija bila ispravna bila je poboljšanje njegovog vlastitog tomograma.

Naše svakodnevne navike mogu naškoditi ili pomoći našem mozgu. Najopasnije stvari za zdravlje mozga su povrede (nema ništa gore od lopte koja nas udari u glavu), droga i alkohol, gojaznost (kada se povećava težina, smanjuje aktivnost u mozgu), pušenje, visok krvni pritisak, dijabetes, toksini iz okoline, nedostatak fizičke aktivnosti, ovisnost o kompjuterskim igrama, prekomjerne količine kofeina, nedostatak sna, stres, sjedilački načina života i negativne misli.

Najbolja osobina mozga je njegova fleksibilnost. Zato svatko može poboljšati svoje zdravlje! A kako bismo to uspjeli dr Daniel Amen preporučuje slijedeće:

Stvorite pozitivne društvene veze, jer mi imitiramo navike ljudi s kojima komuniciramo.
Nikada nemojte prestati učiti nešto novo.
Vodite zdrav način života.
Uzimajte multivitamine i dodatke s ribljim uljem.
Proučavajte muziku.
Vježbajte.
Igrajte.
Spavajte najmanje 7 sati dnevno.
Trudite se razmišljati pozitivno.
Izrazite zahvalnost za život tako što ćete zapisati 3 stvari za koje ste zahvalni za svaki dan – ovo će vam pomoći bolje od bilo kojeg antidepresiva.
Meditirajte.
Jasan um podrazumijeva zdrav mozak. Da bismo ostvarili naše snove, naš mozak bi trebao raditi ispravno i učinkovito. Zato morate biti vrlo pažljivi prema svom zdravlju. Trebali bi se odreći svih svojih loših navika koje su štetne za vaš mozak i usvojiti one zdravije. “Čim naučite voljeti svoj mozak i oslobodite se loših navika, moći ćete koristiti ovaj organ u punom kapacitetu”, tvrdi Amen.

Naravno, svi mi znamo što su zdrave navike. Trebali bismo jesti zdravo, dobro spavati i imati pozitivan pogled na život. Trebali bi sve u životu graditi na ovakvoj osnovi. U početku može biti teško, ali brzo ćete se navići, a onda ćete primijetiti kako vam se život mijenja.

Mozak je organ ljudskog tijela koji u prosjeku troši najviše energije. Samo na njegov rad u toku dana potroši se oko 20 posto unesenih kalorija, tako da on treba kvalitetno “gorivo” u vidu zdrave ishrane kako bi optimalno funkcionisao.

Mnogi od nas znaju da je riba namirnica koja hrani naš mozak, a neki idu i korak dalje kada je riječ o morskim plodovima te sve češće posežu za masnim vrstama riba, znajući da su one zaista dobre i zdrave.

Međutim, riba sigurno ne može biti jedina vrsta hrane koju naš mozak treba da bi optimalno funkcionisao. Sigurno je i našem mozgu potrebna raznolikost kada je riječ o vitaminima i mineralima koje dobija iz različitih namirnica.

Kao što je već rečeno, riba je dobar izbor ako želite poboljšati rad mozga, pošto ona sadrži omega-3 masne kiseline koje pospješuju protok krvi u mozgu te poboljšavaju kognitivne funkcije.

Isto tako, nešto veća količina kakaa koju možemo pronaći u tamnoj čokoladi takođe može spriječiti opadanje kognitivnih funkcija koje dolazi sa starenjem.

Borovnice su bobičasto voće koje ima dobra antioksidativna svojstva te uveliko poboljšavaju komunikaciju među moždanim ćelijama, piše Health24.

S druge strane, smeđa riža u sebi sadrži veliku količinu vitamina E koji je koristan u sprečavanju nastanka Alzheimerove bolesti. Osim vitamina E, djelotvoran je i vitamin B koji se nalazi u jajima.

Avokado je “dar prirode” jer je zdrav izvor nezasićenih masti, a dokazano je da je efikasan u regulaciji krvnog pritiska te poboljšanju rada mozga.