Špagete kuvajte samo ovako i uvek će ispasti savršeno

Tvrdo kuvana jaja su veoma ukusan, zdrav i hranljiv obrok, pun proteina, vitamina i minerala. Međutim, ako volite da skuvate veću količinu ili vam jednostavno ostane neko jaje za kasnije, onda je bitno da znate kako pravilno da ih odložite u frižider, kao i koliko dugo tako obarena mogu da traju.

Kuvana jaja će ostati „sveža“ čak i kada ih držite u frižideru sedam dana, prema naučnicima iz američke Uprave za hranu i lekove (FDA), prenose mediji.

Uslov da potraju nedelju dana jeste da ih odmah po kuvanju i hlađenju, najduže 2 sata nakon, stavite u frižider.

Što se same ljuske tiče, nju ne treba uklanjati dok se jaje potpuno ne ohladi jer će to znatno smanjiti njihov vek trajanja.

Kao i za svu kuvanu hranu, isto pravilo važi i za tvrdo kuvana jaja – nisu „bezbedna“ za jelo ako su ostavljena na sobnoj temperaturi duže od dva sata  (stil)

Ništa bolje u zimske dane od toplih i okrepljujućih čorbica. Ovo je naš prijedlog.

Sastojci:

1 kašika maslinovog ulja

1 manji crveni luk

3 srednje mrkve

3 lista celera

1-2 čena bijelog luka

1 litra temeljca od povrća

200 grama crvene leće

1 limun

50 g svježeg peršuna

Priprema:

U velikoj zdjeli i na umjerenoj temperaturi zagrijati maslinovo ulje. Dodati očišćeni i nasjeckani luk, mrkvu, celer, te prstohvat soli, pa propržiti dok povrće ne omekša.

Ubaciti očišćene čenove bijelog luka i kratko promiješati. Dodati leću, povrtni temeljac i začine. Ostaviti supu da prokuva, a potom smanjiti temperaturu na najmanje. Poklopiti supu i pustiti da se kuva otprilike pola sata, dok se leća ne skuva do kraja, a cijelo jelo zgusne. Kad je supa skuvana, umiješati nasjeckani peršun, sok jednog iscijeđenog limuna i malo limunove korice. (nezavisne)

Riba je jedna od najvažnijih namirnica kada je u pitanju formulisanje zdrave ishrane. Izvor je kvalitetnih proteina, zdravih masti, mnogih vitamina i minerala koji su potrebni našem telu. I iako nutricionisti preporučuju da se u ishranu uvrsti raznolika riba (i rečna i morska), sa naučnog stanovišta može se utvrditi jedna od najkorisnijih.

Počasno prvo mesto pripalo je tuni. U ovoj trci (iako sa malom razlikom) zaobišla je čak i glavnog favorita svih ljubitelja zdravog načina života - losos. Tuna je bogat izvor visokokvalitetnih proteina. Sadrži sve esencijalne aminokiseline i telo je savršeno apsorbuje. Proteini su glavni građevinski materijal našeg tela - od kardiovaskularnog do mišićno-skeletnog. Tunjevina sadrži 21 g proteina na 100 g proizvoda, što znači da vam samo jedna porcija može obezbediti skoro trećinu dnevnih potreba.

Istovremeno, tuna je potpuno bez ugljenih hidrata i praktično ne sadrži masti (manje od 1 g na 100 g), što je čini idealnim proizvodom za one koji se aktivno bave sportom ili jednostavno prate količinu potrošenih kalorija.Ova vrsta ribe ne sadrži holesterol, a istovremeno je bogata vitaminima B, kalijumom i magnezijumom, što je čini posebno dobrom za srce. Vitamin D, kojeg takođe ima puno u tuni, podržava zdravo vezivno tkivo i kosti, pomaže u apsorpciji kalcijuma, usporava proces starenja, pa čak i stimuliše proizvodnju hormona sreće serotonina.   (stil.kurir)