Marketing mar 04, 2021 - 235 Views

ŠTA ZNAČI KADA DONJI PRITISAK ŠETA GORE-DOLE? Featured

Krvni pritisak karakterišu dva indikatora - gornji i donji, odnosno stručno rečeno sistolni i dijastolni pritisak.

Pritisak varira u zavisnosti od snage srčane funkcije, elastičnosti arterija, ukupne količine krvi koja cirkuliše. Njegove vrednosti zavise i od ukupnog zdravstvenog stanja, uzrasta, fizičke kondicije i životnih navika.

Gornji pritisak je maksimum zabeležen u trenutku izbacivanja krvi iz srca, to je najviši pritisak koji se ostvaruje u arterijskom stablu. Donji se meri u fazi opuštanja srčanog mišića i određuje se otporom krvnih sudova.U čemu se razlikuju i za šta je tačno "odgovoran" onaj donji, koji se u narodu ponekad naziva "bubrežni", objasnila je dr Irina Dragina.

A kad govorimo donjem pritisku, postoji nekoliko faktora koji utiču na njegov skok, odnosno pad, a najčešće su indikator ozboljnijeg zdravstvenog stanja.

Porast donjeg pritiska mogu da izazovu sledeća stanja:

suženje bubrežnih arterija
hronična bubrežna insuficijencija
glomerulonefritis (niz inflamatornih stanja bubrega sitnih krvnih sudova u bubrezima, poznatih kao glomeruli)
pijelonefritis (infekcija gornjeg dela urinarnog trakta koja najčešće nastaje prodorom bakterija u bubreg)
višak natrijuma ili joda u telu
disfunkcija nadbubrežnih žlezda
bolesti štitaste žlezdePad donjeg krvnog pritiska može biti posledica sledećih stanja:

dehidratacije
tuberkuloze
anemije
stresa
ateroskleroze
Nizak krvni pritisak se najčešće javlja kod adolescenata, jer njihov kardiovaskularni sistem ne može da telo koje se razvija opskrbi dovoljnm količinom krvi i, po pravilu, ovaj probelm prolazi sam od sebe.

Tagged under

Related items

Izdvajamo

Kontakt Info

  • Zadovoljstvo nam je odgovoriti na vaš upit kako bismo ostvarili saradnju. Za sada smo dostupni u BiH i Srbiji.
  • + 387 65 643 603 (Doboj, BiH)
  • Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
Top