Koje povrće je bolje jesti kuvano, a koje sirovo?
Sirovo povrće ima različite hranjive materije od kuvanog i u nekim slučajevima oni su bolji izbor.
Generalno nema ispravnog ili pogrešnog načina jedenja povrća ali neko povrće je zdravije jesti kuvano, a drugo ne, a to vam može pomoći u optimizaciji količine vitamina, minerala i antioksidansa koje tijelo apsorbuje.
Povrće je bogato vitaminima i mineralima. Vitamini u povrću kategorišu se kao oni topljivi u mastima i topljivi u vodi. Vitamini topljivi u mastima, koji uključuju vitamine A, D, E i K, stabilniji su, dok su vitamini topljivi u vodi, kao što su vitamin C i B osjetljiviji na kuvanje i tako se gube.
Zato se često preporučuje neke vrste povrća jesti sirove kako bi maksimizovali količinu hranjivih sastojaka iz njih. Povrće je takođe bogato antioksidansima, a oni se u nekom povrću prilikom kuvanja uništavaju, a u nekima postaju bioraspoloživi. To znači da tijelo bolje apsorbuje hranjive materije iz njih. Način kuvanja takođe igra ulogu u opstanku minerala i antioksidansa.
Povrće koje je zdravije jesti sirovo
Povrće bogato vitaminom C poput brokule, špinata i zelene salate najbolje utiče na zdravlje kada se jede sirovo. Kod njih kuhanje smanjuje udio vitamina C. Kelj i grašak je zdravije jesti sirov.
Povrće bogato antioksidansima koje je također zdravije jesti sirovo su bijeli luk, špinat, korijen peršuna i poriluk, a od začina zeleni biber u zrnu.
Povrće koje je bolje jesti kuvano
Postoji povrće čiji se antioksidansi bolje apsorbuju u tijelu kada se prethodno skuvaju. Kako bi iskoristili sve hranjive materije, skuvajte mrkvu, šparoge, cveklu i karfiol.
Kuvanje ima i pozitivan učinak na bolju apsorpciju beta karotena u povrću poput mrkve, tikvica i bundeve.
Povrće kuvajte pažljivo
Naravno, jesti kuano povrće je bolje nego da ga uopšte ne jedete. Ako sirovo povrće nije za vas ili jednostavno radije jedete kuvano, maksimalno iskoristite hranjive materije. Kuvajte ih dovoljno da omekšaju, ali ne predugo da postane kašasto, piše Live Strong.
izvor:Nezavisne novine
KOLIKO DUGO MESO SME DA STOJI U ZAMRZIVAČU: Sve zavisi od toga da li je u komadu ili isečeno, sirovo ili pečeno!
Sirova svinjetina narezana na komade može da se čuva u zamrzivaču najduže do šest meseci, a pečeno svinjsko meso od četiri meseca do godinu dana.
Kada stavljate bilo koju hranu u zamrzivač, uvek je pametno da preko kese stavite nalepnicu na kojoj ćete napisati datum zamrzavanja. A kada je reč o tome koliko dugo je bezbedno meso držati zamrznuto, pa ga nakon toga jesti, evo detalja.
Prema preporukama američke Agencije za hranu i lekove, celo pile ili ćurka u zamrzivaču mogu da stoje do godinu dana. Međutim, kada se zamrzavaju komadi – pileća prsa, bataci ili krilca, najbezbednije je pojesti ih u roku od devet meseci.
Iznutrice ne bi trebalo jesti ako su zamrznute bile duže od tri ili četiri meseca, a kada je reč o svežem mesu, može stajati i po nekoliko meseci zamrznuto, u zavisnosti od toga da li je reč o teletini, jagnjetini...
Američka Agencija za hranu i lekove preporučuje da se sirovi odresci u zamrzivaču čuvaju najduže do 12 meseci, a kotleti najduže do šest meseci.
Ukoliko ste meso zamrznuli nakon pečenja, možete da ga čuvate do godinu dana.
Sirova svinjetina narezana na komade može da se čuva u zamrzivaču najduže do šest meseci, a pečeno svinjsko meso od četiri meseca do godinu dana.
Prerađeno meso, poput slanine, kobasica, šunke i slično, ne bi trebalo da se drži u zamrzivaču duže od mesec ili dva, dok mleveno meso može da stoji tri do četiri mseca.
Kuvano meso i riba u zamrzivaču mogu da se čuvaju tri do četiri meseca, a kada je reč o ribi, sve zavisi od vrste. Naime, nemasna riba može da se drži u zamrzivaču od šest do osam meseci, a masna riba ima znatno kraći rok trajanja – od dva do tri meseca.
