IT

Zavisnost od društvenih mreža ima slične osobine kao alkoholizam

Poslednja istraživanja ukazuju na to da oni koji postanu zavisni od društvenih mreža često donose pogrešne odluke, slično kao oni koji su zavisni od alkohola ili opojnih supstanci.

Istraživanje sprovedeno na Državnom univerzitetu u Michiganu pokazalo je da oni koji preterano koriste platforme kao što su Facebook i Twitter o svom životu odlučuju slično kao da su pod uticajem alkohola ili opijata, a naučnici su istakli da socijalne platforme koristi jedna trećina čovečanstva, što problem čini poprilično ozbiljnim. Učesnici eksperimenta su u prvom dijelu ispitivanja popunjavali anketu čiji je cilj bio da utvrdi u kojem su stepenu zavisni od društvenih mreža, te koliko ove utiču na način na koji obavljaju posao, te školske aktivnosti.

Nakon toga je uslijedio drugi deo eksperimenta – Iowa Gambling Task – koji psiholozi koriste kako bi utvrdili koliko neka navika utiče na proces donošenja odluka. Tokom ispitivanja je utvrđeno da su najgore rezultate postigli oni koji najviše koriste društvene mreže, slično kao oni koji su zavisni od opojnih supstanci.

Čitav život se zasniva na procesu donošenja odluka, a utvrđeno je da oni koji zloupotrebljavaju alkohol ili opojne supstance ne uče iz grešaka, te nastavljaju da se ponašaju po negativnom obrascu. Nakon ovog ispitivanja došlo se do zaključka da slično važi i za one koji previše vremena provode na društvenim mrežama, te se ističe da, iako socijalne platforme donose mnoge prednosti, ipak imaju i tamnu stranu, te mogu negativno da utiču na pojedinca koji ih ne koristi pravilno.

(PCPress/The Telegraph)

Naučnici pronašli način da iskorjene laži?

Propuštanje električne struje slabijeg intenzita kroz mozak moglo bi da dovede do toga da ljudi budu iskreniji, pokazalo je najnovije naučno istraživanje.

Stručnjavi sa Univerziteta u Cirihu identifikovali su mehanizam u mozgu koji ‘vaga’ između iskrenosti i sopstvenog interesa.


Riječ je o regionu poznatom kao desni dorzolateralni prefrontalni korteks (rDLPFC), koji kontroliše donošenje odluka u zavisnosti od toga kako posljedice utiču na naš interes.

Neinvazivna električna stimulacija ovog dijela mozga pokazala je veću sklonost ljudi ka govorenju istine, piše Daily Mail.

Eksperimenti su vršeni na ispitanicima koji su dobili zadatak da igraju igru u kojoj varanjem mogu da osvoje više novca nego inače.

Rezultati su pokazali da su učesnici, koji su podvrgnuti direktnoj cerebralnoj mikropolarizaciji, manje varali u odnosu na osobe koje nisu podvrgnute ovoj metodi.

Ipak, broj serijskih prevaranata ostao je isti.

Stimulacija takođe nije imala nikakav uticaj na vrste konflikata nevezanih za moralna načela, poput finansijskih odluka koje uključuju rizik, dvosmislenosti i Sistema odloženog nagrađivanja.

“Istraživanje je pokazalo da je stimulacija smanjila varanje kod odoba koje su već prolazile kroz moralni konflikt, ali nije bitno uticala na osobe koje su bile spremne na sve da maksimalno povećaju svoju dobit”, rekao je professor Kristijan Raf sa univerziteta.

Studija je objavljena u magazinu ”Proceedings of the National Academy of Science".

Pivo može da vam spasi život

Iako alkohol može da izazove zavisnost, pa ga ljekari ne preporučuju zbog ozbiljnih posljedica za jetru, ako ga konzumirate u normalnim količinama neće vam se ništa dogoditi.

Za vino se zna da je jedna čaša posle ručka dobra za srce i krvotok, a kako stručnjaci tvrde i pivo je ljekovito - ali u umjerenim količinama.

Izdvajamo

Kontakt Info

  • Zadovoljstvo nam je odgovoriti na vaš upit kako bismo ostvarili saradnju. Za sada smo dostupni u BiH i Srbiji.
  • + 387 65 643 603 (Doboj, BiH)
  • + 381 69 625 167 (Novi Sad, Srbija)
  • Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
Top