Koje su najčešće nuspojave antibiotika?

Antibiotici su ključni u lečenju bakterijskih infekcija, ali njihova upotreba može izazvati niz nuspojava, a njihovo razumevanje je ključno za sigurnu i efikasnu upotrebu antibiotika. 

U ovom članku ćemo obraditi najčešće nuspojave, uključujući gastrointestinalne tegobe, gljivične infekcije, interakcije sa drugim lekovima, rezistenciju na antibiotike, fotosenzitivnost, i ređe, ozbiljnije nuspojave.

Gastrointestinalne tegobe

Gastrointestinalne tegobe su među najčešćim nuspojavama koje se javljaju prilikom upotrebe antibiotika. 

Ove nuspojave mogu varirati od blagih do ozbiljnih mogu uticati na kvalitet života pacijenta tokom trajanja terapije.

Dijareja je najčešća gastrointestinalna nuspojava uzimanja antibiotika. 

Javlja se kao posledica narušavanja ravnoteže crevne flore, budući da antibiotici ne razlikuju štetne bakterije od korisnih. 

Ovo može dovesti do disbioze, stanja u kojem je poremećen balans bakterija u crevima, što rezultira ubrzanim pražnjenjem creva i tečnom stolicom, a ponekada se javlja i zelena stolica.

U većini slučajeva, dijareja je blaga i prolazi sama po završetku terapije, ali u težim slučajevima može dovesti do dehidracije i komplikacija.

Bol i nelagoda u stomaku često prate upotrebu antibiotika, a upotreba probiotika tokom terapije antibioticima može pomoći u ublažavanju ovih simptoma.

Mučnina i povraćanje su takođe relativno česte nuspojave koje su najčešće povezane sa oralnom upotrebom antibiotika. 

Ovi simptomi se javljaju kao rezultat iritacije sluzokože želuca. 

Antibiotici kao što su eritromicin i amoksiklav poznati su po tome da izazivaju ove simptome, koji se mogu ublažiti uzimanjem antibiotika sa hranom, osim ako lekar ne savetuje drugačije.

Na kraju, gubitak apetita može biti posledica uzimanja antibiotika, posebno kada su prisutni drugi gastrointestinalni simptomi poput mučnine ili bolova u stomaku. 

Ovaj simptom je obično privremen i nestaje po završetku terapije, ali može biti neprijatan i dovesti do gubitka telesne težine kod nekih pacijenata.

Gljivične infekcije

Upotreba antibiotika može narušiti ravnotežu mikroorganizama u telu, što često dovodi do gljivičnih infekcija. 

Najčešće se javljaju vaginalne infekcije kod žena, ali mogu se pojaviti i u ustima ili na koži. 

Ove infekcije su uzrokovane prekomernim rastom gljivica poput kandide, a simptomi uključuju svrab, crvenilo i nelagodnost. 

Gljivične infekcije su relativno česte tokom ili nakon antibiotske terapije i obično se leče antifungalnim lekovima.

Interakcije sa drugim lekovima

Antibiotici mogu stupiti u interakciju sa drugim lekovima, što može smanjiti njihovu efikasnost ili izazvati dodatne nuspojave. 

Na primer, određeni antibiotici mogu oslabiti efekat kontraceptivnih pilula ili povećati rizik od krvarenja kod pacijenata koji uzimaju antikoagulanse. 

Takođe, interakcije sa lekovima koji utiču na centralni nervni sistem mogu dovesti do nuspojava poput vrtoglavice, glavobolje, ili konfuzije. 

Posebnu pažnju treba obratiti na lekove za srce, antidepresive i lekove za epilepsiju, jer interakcije sa antibioticima mogu dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema.

Rezistencija na antibiotike

Rezistencija na antibiotike predstavlja ozbiljan globalni problem koji nastaje kada bakterije postanu otporne na dejstvo antibiotika. 

Ovo se najčešće dešava zbog prekomerne ili nepravilne upotrebe antibiotika, kao što je nepotrebno uzimanje antibiotika za virusne infekcije ili prekidanje terapije pre nego što je propisano. 

Kada bakterije postanu rezistentne, infekcije postaju teže za lečenje, zahtevaju jače ili duže terapije, i mogu dovesti do povećanog rizika od komplikacija koje mogu biti opasne po život u nekim slučajevima.

Fotosenzitivnost

Fotosenzitivnost je nuspojava nekih vrsta antibiotika, pri kojoj koža postaje osetljivija na sunčevo zračenje. 

Ova povećana osetljivost može dovesti do bržeg nastanka opekotina, crvenila, osipa ili plikova čak i nakon kratkog izlaganja suncu. 

Antibiotici iz grupe tetraciklina, kao i neki fluorohinoloni, poznati su po tome da izazivaju fotosenzitivnost. 

Da bi se izbegle ove nuspojave, preporučuje se nošenje zaštitne odeće, korišćenje krema sa visokim SPF faktorom i izbegavanje direktnog izlaganja suncu tokom terapije.

Ređe i ozbiljnije nuspojave

Ređe i ozbiljnije nuspojave antibiotika mogu uključivati:

• Anafilaktički šok: Ozbiljna alergijska reakcija koja može biti opasna po život, sa simptomima kao što su otežano disanje, oticanje lica i vrata, i pad krvnog pritiska. Najčešće se javlja kod osoba alergičnih na penicilin ili cefalosporin.

• Pseudomembranozni kolitis: Teška infekcija debelog creva izazvana bakterijom Clostridioides difficile, koja se može razviti nakon upotrebe antibiotika. Simptomi uključuju jaku dijareju, bol u stomaku i groznicu.

• Problemi sa bubrezima: Neki antibiotici, poput aminoglikozida, mogu izazvati oštećenje bubrega. Ovo se manifestuje kroz smanjeno izlučivanje urina, oticanje i povišen krvni pritisak, posebno kod pacijenata sa postojećim bubrežnim problemima.

Zaključak

Antibiotici su apsolutno neophodi za lečenje bakterijskih infekcija, ali njihova upotreba nosi rizik od različitih nuspojava. 

Od najčešćih gastrointestinalnih tegoba, preko gljivičnih infekcija i interakcija sa drugim lekovima, do problema rezistencije na antibiotike, svaki aspekt ima značajan uticaj na zdravlje pacijenata. 

Iz ovog razloga, neophodna je odgovorna primena antibiotika, samo onda kada su oni prepisani od strane lekara, i njihova upotreba na tačno prepisan način.