Majka može da voli dvoje dece podjednako. Prijatelj može da voli dva druga. Bake i deke podjednako vole svoje unuke, ma koliko ih imali. Samo u jednom odnosu, ne mogu se voleti dve osobe istovremeno. U partnerskom.U monogamnim društvima partnerska ljubav je ekskluzivna i isključuje postojanje treće osobe. Poligamna društva, pak, poručuju da nema ništa loše ni neprirodno u tome da istovremeno volimo nekoliko ljudi.
Ko je u pravu? Ako je ljubav bezgranična, zašto mora biti usmerena samo na jednu osobu? Možemo li voleti dve osobe istovremeno? Ako prihvatimo definiciju ljubavi koja kaže da ljubav ima tri sastojka - intimnost, strast i posvećenost, da li je onda moguće da sva ova tri elementa osećamo prema dve osobe? Šta da radimo ako zavolimo drugu osobu dok smo u braku? Da li je od fenomena "paralelne ljubavi" s razlogom napravljen tabu jer je monogamija za društvo jednostavnija, pa je zato postala i (jedina) prihvatljiva?
Strast ili odanost
Psiholog Danijela Glušac ističe da je moguće imati osećanja prema dve osobe istovremeno. Oni koji su to iskusili, podseća sagovornica "Života plus", kažu da je jedna ljubav više brižnost i vezanost, dok druga podrazumeva strast.
- Možda je najmanje verovatno da ćemo biti zaljubljeni u dve osobe istovremeno. U današnje vreme često se dešava da iako neko voli osobu sa kojom je u vezi, upozna drugu i zaljubi se. Na kraju krajeva, postoji dobra verovatnoća da ćemo u životu sresti osobu koja će imati poželjnije osobine od partnera. Ta osoba može samo da nam se svidi, ali možemo i osetiti snažniju emociju prema njoj - kaže psiholog.
Dakle, pitanje osećanja prema dve osobe nije sporno. Ono što radimo sa tim osećanjem jeste. Neko će sa drugom osobom uploviti u vezu, neko će je voleti iz prikrajka, neko će "razbijati" glavu šta da uradi.
- Osobama u ovoj situaciji nije nimalo lako, one su u komplikovanoj i nezavidnoj poziciji, često su zbunjene. Možda im je utoliko teže što se u današnje vreme sve više kulturološki u nas usađuje poruka da treba da prigrabimo sve što nam život pruža, da ne propuštamo prilike. Neki se upuste u paralelnu vezu da bi nekako "proverili" za koga treba da se odluče. Ali teško ćemo biti jednako posvećeni dvema ljubavima, osim možda u slučajevima kad i druge dve osobe pristaju na višečlanu zajednicu. Tako osoba postaje još zbunjenija - objašnjava psiholog.Mitovi o ljubavi takođe doprinose verovatnoći da se pojave "paralelna" osećanja. Jer ako verujemo da je ljubav bajka u kojoj je sve idealno, čim naša zaliči na stvarni život poželećemo da filmske momente potražimo na drugoj strani.
- Ako neko veruje da ljubav podrazumeva neprestano osećanje ljubavi i da to traje samo po sebi, veće su šanse da se posle nekog vremena jave emocije prema drugoj osobi. Ako smo ozlojeđeni zbog onog što mislimo da nedostaje našoj trenutnoj vezi, takođe osećanja prema drugoj osobi mogu lakše da se pojave. Ali zato kad gradimo posvećenost i odanost partneru, nakon što smo se vezali za njega i stekli poverenje, kad negujemo zahvalnost i čuvamo jedno drugo, tada idemo u dobrom pravcu - ističe psiholog.
Holivudski zavodnik Džoni Dep nema dilemu - ako volite dve osobe istovremeno, izaberite drugu. Jer, kako kaže, da ste zaista voleli prvu, ne biste pali na drugu. Realnost, ipak, nije baš tako crno-bela. Mada to što smo se zaljubili u drugu osobu često znači da nešto nije u redu sa trenutnom vezom, to nije uvek slučajSlatko "zabranjeno voće"
- Neko može biti u srećnoj vezi, ali se u nekom trenutku zaljubi u drugog. U tim situacijama ne bežimo od trenutnog partnera, nego od osobe koja smo postali. Nekada, suočen sa konačnošću, na primer kad mu neko blizak umre, čovek može da se zapita da li su mirne vode trenutnog braka sve što postoji na ovom svetu. Da li je proživeo dovoljno, da li se oseća "živim"? - objašnjava psiholog.
I ako se u toj situaciji pojavi neko ko mu zaintrigira pažnju, nije mala šansa da će uploviti u zabranjenu vezu ne bi li udahnuo život punim plućima. A kada to već uradi, postavlja se pitanje da li partneru treba priznati novonastala osećanja i rizikovati da bude povređen ili je bolje ćutati. Terapeut Anita Člipala kaže da nikad ne bi trebalo da lažemo ako osetimo da nas privlači druga osoba. Jer, tajna samo hrani strast.
- Ćutanje je takođe laž, pa ako ne razgovaramo sa partnerom o tome, naša osećanja prema toj drugoj osobi mogu da rastu. Treba reći partneru: "Hej, 'primio' sam se na neku osobu, možemo li da razgovaramo o tome? Jer, znam da to nije stvarno" - kaže Člipala.
Naša sagovornica ipak podseća da to što je moguće voleti dve osobe istovremeno ne znači da moramo da gajimo oba odnosa.
- Da bi ljudi odlučili šta žele u ovoj situaciji, potrebno je da preispitaju svoje vrednosti, stavove o ljubavi. Pošto je u pitanju zabranjen teren, čovek neretko ima utisak da radi baš ono što stvarno želi kad uplovi u paralelnu vezu. Ne smemo da zaboravimo najvažniju činjenicu, a to je da većina nas želi da osoba koju volimo voli samo nas. Isto tako, veoma boli saznanje da nismo najvažnija osoba onome koga volimo. I zato kad shvatimo da imamo osećanje prema još nekom i kad razmišljamo šta dalje, moramo da imamo na umu i da li naš partner, pa i ta druga osoba žele ekskluzivnost u vezi. Ako žele, onda treba da odlučimo sa kojim partnerom ćemo nastaviti - zaključuje psiholog.
LICA MONOGAMIJE
Naučnici i dalje nisu složni oko toga da li smo biološki monogamni ili nam je monogamija društveno usađena.
- Često zaboravljamo da, bilo da jesmo ili nismo biološki predodređeni za nešto, društvo, kultura i ostali činioci socijalizacije i te kako mogu da utiču na to da se određena sklonost izmeni ili razvije u određenom pravcu. Čak i geni "rade" drugačije u različitim sredinama. A to na koji način su naši preci živeli i da li je za njihov opstanak bilo u interesu da osnivaju monogamne zajednice, takođe može uticati na to kako se osoba danas ponaša - podseća psiholog Danijela Glušac.
ŽENE VIŠE OSUĐIVANE
Mada važe za emotivniji pol, ne može se reći da su žene sklonije paralelnim osećanjima.
- Možda i nije toliko važno kome se ove situacije češće dešavaju jer razlike sigurno nisu velike u novijoj istoriji. Ranije je to bilo mnogo blaže sagledavano kad se radi o muškarcu, a strogo osuđivano kod žena. Ono što je sigurno je da se dešava i muškarcima i ženama - kaže psiholog.
Izvor:Vecernje Novosti
