Pravilna, uravnotežena ishrana i redovna fizička aktivnost su dragoceni čuvari zdravlja.Već smo upoznati sa konceptom pet obroka dnevno koji većina nutricionista smatra optimalnim načinom ishrane. U planiranju ovih obroka važnu ulogu imaju voće i povrće, zbog čega nutricionisti širom sveta pokreću razne inicijative u cilju povećanja dnevne konzumacije upravo tih namirnica. Postavlja se pitanje da li postoji optimalan odnos voća i povrća u tih pet obroka. Nedavno istraživanje Američkog udruženja za bolesti srca objavljeno u njihovom časopisu „Circulation“ sugeriše da treba težiti tome da se ishranom uspostavi balans pri unosu ove dve grupe nesumnjivo zdravih namirnica.

Voće i povrće su prirodno upakovani izvori hranljivih sastojaka koji se mogu uključiti u većinu obroka. Uobičajeno je da povrće smatramo prilogom glavnom jelu, dok je za voće rezervisana pozicija idealne užine. Kako biste bili sigurni da tokom dana unosite optimum voća i povrća, potrudite se da povrće bude na vašem tanjiru već za doručak.

Zna se idealna formula

Istraživači javnog zdravlja sa „Harvarda“ tvrde da sva istraživanja potvrđuju da su dva voćna obroka i tri obroka koja uključuju povrće idealna mera da sačuvate zdravlje srca i krvnih sudova.

 

Ovaj konkretan zaključak zasniva se na sabranim i analiziranim podacima 54 studije širom sveta koje su 30 godina pratile više od sto hiljada ispitanika oba pola. Svi učesnici istraživanja imali su upravo ovakve navike u ishrani od kojih nisu odstupali.

Polovina porcije svakog od tri glavna obroka treba da sadrži povrće ili mešavinu voća i povrća
POLOVINA PORCIJE SVAKOG OD TRI GLAVNA OBROKA TREBA DA SADRŽI POVRĆE ILI MEŠAVINU VOĆA I POVRĆAFOTO: SHUTTERSTOCK

Balans za dugovečnost

Otuda i zaključak da je pet obroka dnevno, i to baš po formuli 2+3, povezano sa najmanjim rizikom od smrtnosti zbog kardiovaskularnih bolesti i sa dugovečnošću u celini. Dr Eni Torndajk, predsednica nutricionističkog odbora pomenutog udruženja za bolesti srca, kaže da je ovo istraživanje pomoglo da se dođe i do preporučenih količina voća i povrća. „Polovina porcije svakog od tri glavna obroka treba da sadrži povrće ili mešavinu voća i povrća da bi se postigao cilj izbalansirane ishrane za idealno zdravlje“.

 

Nije svejedno šta birate

Pored pozivanja na ovaj idealan odnos, studija je takođe ukazala na određene vrste voća i povrća koje su manje-više povezane sa dugovečnošću i tu nema mnogo iznenađenja.

„Otkrili smo da nije od sveg voća i povrća jednak stepen koristi. Trenutne dijetetske preporuke generalno podrazumevaju sve vrste voća i povrća, uključujući skrobno povrće, voćne sokove i krompir. Međutim, pronađeno je da hrana poput zelenog lisnatog povrća i ona bogata beta-karotenom i vitaminom C jasnije pokazuje korist za dugovečnost. Tačnije, studija je ukazala na spanać, zelenu salatu, kelj, agrume, bobičasto voće i šargarepu kao primere dobrog odabira u ishrani.

* Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je na osnovu velikog broja naučnih istraživanja dala preporuku o dnevnom unosu od najmanje 400 grama voća i povrća, što odgovara broju od pet porcija

* Porcije se najjednostavnije i najbrže određuju pomoću dlana, odnosno šake, pri čemu je svakom sopstvena šaka ujedno i mera porcije

B. G.
 
 
 
izvor:žena.rs